Rate this:

Студенте који се школују на државном буџету у новој школској години почетком октобра очекује поскупљење исхране и смештаја .

Месечна цена смештаја у домовима прве категорије повећана је са 1.400 на 1.860 динара, а у домовима друге категорије са 1.100 на 1.430 динара. Цена појединачних оброка у студентским ресторанима повећана је на следећи начин: доручак са 31 на 40 динара, ручак са 55 на 72 динара, а вечера са 46 на 59 динара.

Ову одлуку донело је Министарство просвете, науке и технолошког развоја крајем прошлог месеца, а решење је, непосредно уочи одласка са ове функције, потписао бивши министар Жарко Обрадовић.

Цена учешћа буџетских студената приликом плаћања смештаја и исхране није мењана већ четири године. Сада је Министарство донело решење о повећању за близу 30 одсто за смештај у домовима и храну у мензама. Нови ценовник почеће да се примењује 1. октобра.

НОВА цена смештаја у студентском дому прве категорије је 1.860 динара, што је у односу на стару цену на годишњем нивоу више за 5.500 динара. Станари домова друге категорије мораће да издвоје око 4.000 динара више, него до сада. Ако се студент храни цео месец у студентској мензи, према новим ценама, на месечном нивоу мораће да припреми 1.200 динара више него лане.

Rate this:

Genetičar sa Harvarda, profesor Džordž Čerč, veruje da je u stanju da oživi davno izumrlog čovekovog pretka – neandertalca, i traži majku, tačnije hrabru ženu avanturističkog duha koja bi rodila kloniranog pećinskog čoveka.

Profesor Džordž Čerč sa Medicinskog fakulteta na Harvardu veruje da je u stanju da rekonstruiše DNK neandertalca koji je izumro pre 33.000 godina i traži majku koja bi rodila kloniranog pećinskog čoveka.

Lobanje neandertalca i homo sapijensa

Njegov ambiciozni plan zahteva ženu dobrovoljca, odnosno surogat majku koja bi pristala da joj se ubaci DNK u matične ćelije, a potom i u ljudski embrion.

Ovaj neverovatan scenario plan je jednog od vodećih svetskih genetičara, koji traži volontera da pomogne da se davno izumrli čovekov predak oživi. Njegova ideja liči na temu iz filma Park iz doba jure. Ali, dok su u filmu dinosaurusi nastajali u laboratoriji, ambiciozan plan profesora Čerča podrazumeva čoveka volontera.

Čerč kaže da su njegove analize genetskog koda iz kostiju neandertalaca dovoljno opsežne i kompletirane da bi mogao da se rekonstruiše njihov DNK.

„Potrebna mi je hrabra žena avanturističkog duha. Sve zavisi od mnogo stvari, ali mislim da se to može uraditi“, rekao je profesor Čerč.

Prvo bi trebalo kreirati DNK neandertalca, baziranu na genetskom kodu pronađenom u ostacima kostiju.

Zatim bi tako dobijen DNK bio ubačen u matične ćelije, a one bi bile unete u ćelije ljudskog embriona u početnoj fazi života.

Smatra se da bi matične ćelije razvoj ljudskog embriona pokrenule pre u pravcu neandertalca nego čoveka.

Posle napredovanja u laboratoriji tokom nekoliko dana, embrion neoneandertalca bio bi implantiran u matericu surogat majke dobrovoljca.

Ima li hrabrih žena: Profesor Džordž Čerč

Profesor Čerč tvrdi da neandertalci nisu bili rugobe u ritama, kakav je danas stereotip o njima već da su bili visokointeligentna bića. Njihov mozak bio je iste veličine kao naš i pravili su primitivna oruđa.

Profesor je ubeđen da bi od ovog projekta čovečanstvo imalo veliku korist. Za nemački magazin Špigl Čerč je rekao: „Neandertalci su možda drugačije razmišljali od nas. Možda su bili čak i inteligentniji od nas. Kada dođe vreme da treba da se izborimo sa nekom epidemijom ili da treba da bežimo sa planete, moguće je da bi nam mogao pomoći njihov način razmišljanja.“

Iz filma „Park iz doba jure“

Naučnici kažu da je ovaj plan moguć, iako je u Britaniji, kao i u većini zemalja, reproduktivno kloniranje ljudi stavljeno van zakona.

Međutim, predlog profesora Čerča je toliko dobar da se na njega možda neće primenjivati postojeći zakoni.

I pored toga, eksperti brinu da bi neoneandertalci možda bili nedovoljno imuni na današnje bolesti, a neki se plaše da bi u procesu stvaranja moglo doći do deformiteta.

Rate this:

Politička platforma za razgovore sa predstavnicima privremenih institucija samouprave u Prištini, sa koje je Vlada Srbije skinula oznaku tajnosti, predviđa da svako rešenje dijaloga Beograda i Prištine mora da bude u skladu sa Ustavom i Rezolucijom 1244 i da Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova.

 

Tekst Platforme:

Republika Srbija će, s ciljem zaštite državnih interesa, u daljim dogovorima sa privremenim institucijama samouprave u Prištini polaziti od toga da svako rešenje, bilo opšteg ili nekog posebnog pitanja, o privremenom, prelaznom ili konačnom statusu Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, o položaju Srba u Pokrajini ili o zaštiti srpskog verskog i kulturnog nasleđa, mora da bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244.

Republika Srbija, u dobroj veri (bona fide), teži nastavku razgovora sa predstavnicima PIS u Prištini, ubeđena u to da je trajno i održivo rešenje za Kosovo i Metohiju moguće dostići kroz iskreni dijalog dve strane.

Vlada će, radi utvrđivanja osnovnih okvira za razgovore sa

predstavnicima privremenih institucija samouprave (PIS) u Prištini, predložiti Rezoluciju o osnovnim principima za političke razgovore sa predstavnicima privremenih institucija samouprave na Kosovu i Metohiji:

Rezolucija će biti zasnovana na sledećim elementima:

* da osnovna polazna premisa za razgovore sa PIS u Prištini na visokom političkom nivou bude da Republika Srbija, u skladu sa međunarodnim pravom, Ustavom i voljom građana, ne priznaje i nikada neće priznati jednostrano proglašenu „nezavisnost“ Kosova;

* sva prava i nadležnosti koji kao rezultat pregovora budu priznati PIS u Prištini biće preneti zakonom na organe Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija u skladu sa Ustavom, zakonima i drugim propisima Republike Srbije;

* da osnovna težnja tokom nastavka razgovora sa predstavnicima PIS u Prištini bude postizanje sveobuhvatnog rešenja, a da svi pojedinačni dogovori budu u skladu sa ciljevima državne politike utvrđenim Rezolucijom;

* da polazeći od činjenice da je Republika Srbija u dosadašnjem toku političkog procesa, uprkos i nakon nelegalne jednostrane proglašene nezavisnosti Kosova, svojim postupcima pružila PIS u Prištini ograničeni pravni i međunarodni subjektivitet i legitimitet, razgovori na visokom političkom nivou treba da budu vođeni o prevazilaženju institucionalnih paralelizama na području Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, ne zadirući u pitanje međunarodnog i državno-pravnog statusa PIS u Prištini. Cilj je uspostavljanje organa vlasti na području Pokrajine koji bi bili priznati od svih strana uključenih u proces i uspostavljanje čvrstih pravnih i političkih garancija na nivou Pokrajine i međunarodne zajednice za politička, teritorijalna i druga prava nacionalnih zajednica na čitavom području Pokrajine;

* da Republika Srbija posebno insistira na:

A) uspostavljanju Autonomne zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji, koju bi činile teritorijalna autonomija četiri opštine severa Kosova i Metohije i druge opštine sa većinskim srpskim i manjinskim stanovništvom (npr. Gračanica, Štrpce, Gora itd.), zasnovane na posebnom Statutu o autonomiji Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji i jemčene Ustavom pokrajine i javnom deklaracijom predstavnika međunarodne zajednice uključenih u proces;

– Izvorne nadležnosti i elementi unutrašnjeg uređenja Autonomne zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji biće usaglašeni kroz politički dijalog.

– Republika Srbija smatra da ova autonomija podrazumeva postojanje izvornih nadležnosti u oblastima:

– prosvete (osnovnog, srednjeg i visokog školstva),

– zdravstva (svi nivoi zdravstvene zaštite),

– sporta,

– kulture,

– javnog informisanja,

– zaštite životne sredine,

kreiranje i sprovođenje politike zaštite životne sredine i održivog razvoja;

– prostornog planiranja,

isključiva nadležnost u regulaciji prostornog planiranja i mehanizama za upravljanje čitavim procesom, kao i u procedurama za procesuiranje zahteva i njihovo odobravanje,

isključiva nadležnost u regulaciji sistema za razvoj javnog zemljišta, što uključuje određivanje kriterijuma za namenu različite vrste zemljišta i za korišćenje zemljišta,

isključiva nadležnost u upravljanju mehanizmom za utvrđivanje zakonitosti vlasništva nad zemljištem i nekretninama,

isključiva nadležnost u kreiraju politike razvoja zemljišta i stanogradnje, upravljanje javnim površinama uz postojanje sistema efikasne administrativne intervencije u procesu izgradnje, prostornog planiranja i korišćenja zemljišta.

– poljoprivrede,

– šumarstva,

– vodoprivrede,

– lova, ribolova,

– pravosuđa (tužilaštva u prvom i sudstva u prvom i drugom stepenu, sudovi na području Autonomne zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji bili bi ustanovljeni zakonima na nivou Pokrajine, ali bi sporazumom koji proistekne iz političkog procesa bilo utvrđeno da zakon mora da predvidi mehanizam putem kojeg građani Autonomne zajednice preko svojih predstavnika utuču na izbor i sastav sudova. Ovi sudovi bi imali ovlašćenje da na području Autonomne zajednice, u skladu sa propisima važećim u Pokrajini, odlučuju u sporovima o osnovnim ličnim odnosima, pravima i obavezama građana, da izriču kazne i druge mere prema učiniocima krivičnih dela i drugih kažnjivih dela određenih zakonom, da odlučuju o zakonitosti pojedinačnih akata organa i organizacija koje vrše javna ovlašćenja, rešavaju sporove o imovinskim i radnim odnosima i odlučuju o drugim pitanjima u skladu sa važećim zakonima),

– unutrašnjih poslova (Autonomna policija bila bi u formalnom smislu deo policijskih snaga Kosova i Metohije, a funkcionisala bi pod autoritetom Izvršnog veća Autonomne zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji, na teritoriji Autonomije i u skladu sa ovlašćenjima koja su definisana zakonima u saglasju sa najvišim pravnim aktom Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija i Statutom Autonomne zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji.)

– rudarstva,

– energetike,

– telekomunikacija,

– trgovine i ekonomske politike,

Izvršno veće ima isključivu nadležnost u pitanjima trgovine i organizacije sajmova, uključujući administrativno planiranje trgovinskih aktivnosti, kao i regulaciju sajamskih aktivnosti na teritoriji Autonomne zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji:

– fiskalne politike i finansija,

– posebna ovlašćenja Autonomne zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji vezana za jedinstvene registre privrednih društava, društveno-političkih organizacija i verskih zajednica;

– organi Autonomne zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji trebalo bi da Ustavom Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija imaju garantovanu mogućnost uspostavljanja neposredne saradnje sa organima Republike Srbije, kao i pravo na dopunsko finansiranje iz sredstava predviđenih budžetom Republike Srbije;

– Autonomna zajednica srpskih opština na Kosovu i Metohiji samostalno odlučuje o izgledu i upotrebi svojih simbola (grba, zastave, himne i dr.), dok je zakonom na nivou Pokrajine preciznije uređena upotreba simbola Pokrajine, kao i zajednička upotreba simbola Pokrajine i teritorijalne autonomije;

Autonomna zajednica srpskih opština na Kosovu i Metohiji ima Skupštinu Autonomne zajednice i Izvršno veće Autonomne zajednice koji bi se starali o vršenju poslova iz delokruga Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji utvrđenih Statutom.

B) uspostavljanju specijalnog statusa za seoske enklave u kojima Srbi i drugi nealbanci čine većinsko stanovništvo, eventualno i za područje opštine Gora (ovo poslednje je samo mogućnost, u slučaju da većina stanovništva u Gori ne želi da ova opština uđe u sastav Autonomne zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji);

– Područja obuhvaćena specijalnim statusom, naročito izvan gradskih sredina, treba gde god je to moguće da za polaznu osnovu prilikom određenja teritorije imaju etničku strukturu koja je postojala pre etničkog čišćenja, s obzirom na to da i za međunarodnu zajednicu mora biti neprihvatljivo da rezultati etničkog čišćenja u 21. veku u Evropi budu polazna tačka za iznaleženje nekog političkog rešenja;

– Izvorne nadležnosti područja sa specijalnim statusom bile bi uže od nadležnosti Autonomne zajednice srpskih opština, ali bi nužno trebalo da obuhvate uticaj na izbor kadrova i strukturu organa unutrašnjih poslova za data područja, pravosuđe u prvoj instanci, prosvetu, zdravstvo, kao i pitanja koja zadiru u oblast osnovnih političkih i ekonomskih prava;

– Sporazumom može biti utvrđeno da područja specijalnog statusa pojedine od ovih nadležnosti vrše u saradnji sa organima Autonomne zajednice srpskih opština, u skladu sa zakonima i drugim propisima koji važe u Pokrajini;

V) uspostavljanje posebnog ugovornog odnosa između Srpske pravoslavne crkve i PIS u Prištini;

– Ovim ugovorom, koji bi trebalo da uzme u obzir iskustva iz statusa Rimokatoličke crkve u Italiji, trebalo bi da bude utvrđena međunarodno validna garancija za objekte Srpske pravoslavne crkve, crkvene posede i delovanje Srpske pravoslavne crkve na području Pokrajine;

– Detalji vezani za pregovaračku poziciju po ovom pitanju moraju biti usaglašeni sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve.

G) da u Ustavu Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija bude predviđena trajna garancija za proklamovani povratak lica raseljenih sa Kosova i Metohije i njihovih potomaka na osnovu političkog rešenja usvojenog pregovorima;

– Potrebno je usvajanje Zakona o povratku na nivou Pokrajine, kojim će biti utvrđene obaveze organa Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, Autonomne zajednice srpskih opština i jedinica lokalne samouprave u pogledu povratka izbeglih i interno raseljenih lica;

– Potrebno je na teritoriji Autonomne zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji, obezbediti i garantovati pravo i uslove za održiv povratak za ona prognana lica sa Kosova i Metohije kojima je onemogućen povratak u njihove domove u drugim delovima Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.

D) rezultat pregovora mora da bude i stvaranje efikasnog pravnog i organizacionog mehanizma koji bi omogućio uključivanje predstavnika srpskog i drugog nealbanskog stanovništva u rad i odlučivanje svih institucija i organa vlasti Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, a na način da se onemogući bilo koji oblik majorizacije od strane albanskih predstavnika u tim institucijama i organima vlasti:

– Srpska strana predlaže podelu Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija na nekoliko regiona, od kojih bi jedan zaseban predstavljala Autonomna zajednica srpskih opština na Kosovu i Metohiji;

– Srpska strana predlaže formiranje dvodome Skupštine Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, u kojoj bi gornji dom predstavljao Dom regiona i verskih zajednica, a donji dom bi bio Dom građana;

U skladu sa ovim predlogom, u Domu regiona i verskih zajednica bi svi regioni i glavne verske zajednice bili ravnopravno zastupljeni, a u Domu građana bi srpsko i nealbansko stanovništvo bilo zastupljeno u skladu sa garantovanim kvotama i izbornim rezultatima;

Predsedavajući jednog od dva doma, kao i potpredsednik drugog od dva doma, trebalo bi da budu predstavnici srpskog i nealbanskog stanovništva za koje se izjasni većina predstavnika izabranih iz redova srpskog i nealbanskog stanovništva u tom domu;

Moraju postojati efikasni proceduralni mehanizmi koji bi onemogućili donošenje odluka preglasavanjem u pitanjima koja direktno zadiru u nadležnosti Autonomne zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji i prava srpskog i drugog nealbanskog stanovništva u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija.

Đ) imovinska pitanja moraju da budu trajno rešena u skladu sa važećim međunarodnim konvencijama, opšteprihvaćenim pravnim principima i standardima, a svakako radi uspostavljanja pravne sigurnosti i stabilnog poslovnog i investicionog okruženja na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.

E) ovu političku platformu za razgovore sa predstavnicima privremenih institucija samouprave u Prištini Vlada usvaja na predlog predsednika Republike Srbije.

Rate this:

Paraolimpici Srbije sami sebi prave doček kako bi proslavili veliki uspeh koji su postigli na Igrama u Londonu.

Naši sportisti osvojili su dve zlatne i tri srebrne medalje, ali to izgleda nije dovoljno da im se napravi doček poput onog za olimpijce mesec dana ranije.

Paraolimpijski tim, koji je postigao najveći uspeh od raspada SFRJ, poziva sve koji žele da ih pozdrave i druže se sa njima da dođu u utorak od 13 časova na Terazije.

Paraolimpijce je u ponedeljak na aerodrom dočekao, uz porodice i prijatelje, mali broj novinarskih ekipa, a kasnije u toku dana imali su prijem kod predsednika Srbije Tomislava Nikolića.

Istovremeno, u Londonu se održava velika parada kojoj se obeležava kraj uspešnog olimpijskog ciklusa.

Medalje Srbiji iz Londona doneli su atletičari i stonoteniseri. Zlatni su bili Željko Dimitrijević u bacanju čunja i Tanja Dragić u bacanju koplja, dok je srebro iz Pekinga odbranio Draženko Mitrović u bacanju kugle. Srebro od pre četiri godine odbranila je i Borislava Perić-Ranković, a isto odličje pripalo je Zlatku Kesleru.

Rate this:

О Vuku Brankoviću

Narodna pesma i tradicija je upamtila Vuka kao izdajnika u ime „Vuk Branković“ uzima se kao paradigma za sve izdaje u srpskom rodu. Po čemu je Vuk izdajnik? Da li ja na neki način prijavio Lazara kod neprijatelja, ili se sastajao sa njim i dogovarao iza ledja sv. Lazara? Ne zna se da je tako nešto uradio.

Za njega se govori da je u odsudnom momentu povukao sa svojojom vojskom. Ne iz zle namere, već iz maloverja i rezonovanja da je sačuvati vojsku pametnije, ostavljajući Turcima trenutnu prevlast. Kako kažu hrišćani: „ Put u pakao popločan je dobrim namerama„. Dakle, njegova pogreška, koju narod naziva „izdajom“ jednostavno bilo rušenje strategije sv. Lazara, iako se Vuk i kasnije borio da sačuva neku nezavisnost Srbije. Ali, to je više ličilo na odmuiranje države Srbije u agoniji, od odbrane države Srbije.

Dakle, i kada vojskovodja u pogrešnom trenutku uradi korak koji bi u nekoj drugoj sitaciji možda bio poželjan postaje izdajnik? Vuk je bio vezan zavetom, zavetom sv. Kneza Lazara, koji je Lazar i oni sa njim ispunio. Lazar ispunio a narod opisao rečima „Sve je sveto i čisto bilo i milome Bogu pristupačno…“

Nisu li sledeća četiri koraka, ili četiri čina,upravo strateški koraci koji će u nekom budućem vremenu biti shvaćeni kao izdaja Kosovskog zaveta i otadzbine? Samo postavljamo pitanje, ne odgovaramo na njega.

Čin PRVI

Predsednik privremenih institucija na Kosovu, Fatir Sejdiju uprkos protivljenju Episkopa raško – prizrenskog Artemija primljen na Vaskrs 2006 u Dečane. Tog dana, vladika Artemije je odbio da primi u Gračanici Agima Čekua koji je predstavljao predsednika Vlade u privremenim institucijama Kosova, ali se vodjstvo Dečana drugačije ponelo prema ljudima koji su u to vreme uveliko radili na nezavisnosti ovog dela Srbije.

Sejdiju povodom posete Dečanima: Bio je i u Visokim Dečanima i drugim mestima i zadovoljan sam što mogu da razgovoram sa takvim ljudima. Ja izuzetno cenim rad koji ovi ljudi rade, jer oni govore jezik stvaranja i jezik saradnje (Савест.орг)

Izjava vladike Artemija povodom iste posete:

Dečani su postupili bez moje saglasnosti, a pompa sa kojom je Sejdiju primljen predstavlja jak vetar u jedra nezavisnog Kosova. Stvara se lažna slika o tome kako stvari idu napred. (Večernje Novosti чланак uklonjen sa orig.sajta)

Ocena Američke kancelarije povodom iste posete:

Poseta (tzv.)predsedinika Sejdijua manastiru Dečani na Vaskrs je bila uspešna i veoma dobro primljena. Ona je zapravo vrsta konkretnih iskoraka na visokom nivou koja gradi poverenje i predstavlja primer gradjanima Kosova da interakcija sa manjinama može biti pozitivna i konstruktivna. (Vikiliks)

Čin DRUGI

Drugi put kada se vrdeo vrh ledenog brega, bio je susret Hašima Tačija i episkopa Teodosija u Prštini, prilikom smene na vrhu KFOR-a. Dogadjaj se odvija u vreme kada KFOR čini najveće nasilje od završetka bombardovanja nad Srbima, na severu Kosaova i Metohije. KFOR je zbog toga izuzetno kritikovan čak i od nekadašnjeg administratora UN misije u Kosovskoj Mitrovici Dzeralda Galučija. Međutim, episkop Teodosije učestvuje na svečanosti KFOR-a i zove iste na crkvene proslave.

Tanjug, Priština, 09.09.2011 – General Brhard Drevs novi komadant KFOR-a, nemači general Brihard Biler predao je danas dužnost komadantu KFOR-a svom sunarodniku . Ceremoniji, u sedištu KFOR-a u Prištini, prisustvovao je i  komadant zdrženih

snaga u Napolju, admiral Semjuel Dz. Loklir. Loklir je tom prilikom rekao da će KFOR nastaviti da omogućava razvoj demokratskim institucijama na Kosovu.

„Radimo na tome da dodje dan kada NATO snage neće biti potrebne na Kosovu. Taj dan se bliži“, rekao je Loklir. On je za Bilera rekao da je tokom komandovanja KFOR-om u protekloj godini „odgovorio superiornim rezultatima“, i da je prevazišao izazove. Pozdravljajući novog komadanta KFOR-a Loklir je rekao da mora da iskoristi svoje značajno operativno iskustvo. „Naš cilj je da očuvamo okruženje koje EULEKS-u i drugim medjunarodnim organizacijam daje bezbednost, potrebne da bi pomogle institucijalnom razvoju Kosova i dozvolile povlačenje NATO-a“, naveo je Loklir. Biler je kao izazov njegove misije predočio sitaciju na sveru Kosova, gde je kako je rekao, stanovništvo podleglo pritiscima pojedinaca ili grupe ljudi čiji je interes odvajanje severa od ostalog dela Kosova. Mandat novom komadantu KFOR-a je godinu dana. Ceremoniji su prisustvovali (tzv.) kosovska predsednica Atifeta Jahjaga i premijer Hašim Tači, šef EULEKS-a Gzavije de Marnjak, medjunarodni civilni predstavnik Piter Fejt i drugi. Medju prisutnima je bio i vladika raško – prizrenski Teodosije.

Čin TREĆI

Susret u Dubrovniku

09.07.2012, Pravda – Poslednji potez lidera DS i bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadić na

samitu u Dubrovniku, kada se javno rukovao sa Hašimom Tačijem, sagovornici „Pravde“ ocenjuju izdajničkim, kao i da nije jasan motiv zbig čega je to uradio.

Marko Jakšić, potpredsednik Skupštine zajednica opština KiM, tvrdi da iako lider demokrata više nije zvanični predsednik srpske države, treba da ga obavezuje „ono što su on i njegova lada potpisali“, a to je da srpski zvaničnici ne smeju da budu na ni jednom samitu na kome prisustvuju šiptarski separatisti.

Takođe, ističe Jakšić, videlo se da je Tači nevoljno pružio ruku, što govori da je nekadašnji predsednik Srbije „ponizio i sebe i Srbiju“.

„Sve to govori da smo imali predsednika kome nisu bili bitni ni država, ni njen narod, već gola vast. Takvo ponašanje se demonstriralo i na Samitu u Dubrovniku. To je bruka za sve nas, jer treba da se setimo da se radi o Hašimu tačiju, čoveku koji je osumljičen za trgovinu ljudskim oragnima. Takođe, protiv njega je Srbija podnela krivičnu prijavu jer je proglasila Kosovo drugom državom“, napominje Jakšić.

„Све то говори да смо имали председника коме нису били битни ни држава, ни њен народ, већ гола власт. Такво понашање се демонстрирало и на Самиту у Дубровнику. То је брука за све нас, јер треба да се сетимо да се ради о Хашиму Тачију, човеку који је осумњичен за трговину људским органима. Такође, против њега је Србија поднела кривичну пријаву јер је прогласио Косово другом државом“, напомиње Јакшић.

Namera i uzrok takvog čina, objašnjava Jakšić, jeste da se ispune „zahtevi Tadićevih mentora“.

Čin ČETIRI

09.07.2012. Vaseljenska TV, Beograd – Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je danas da bih prihvatio da razgovara sa Tačijevim službenikom Atifete Jahjagom, ali ne na neformalnim sastancima već na formalnom susretu.

Nikolić je novinarima posle sastanka sa patrijarhom srpskim Irinejom na pitanje da li bi razgovarao sa Jahjagom odgovorio da ne vidi zašto se ne bi razgovaralo sa predstavnicima nelegalnih separatističkih struktura „ako dođe vreme za tu vrstu razgovora“.

10.07.2012. RTS – „Mislim da više nikada neću biti predsednik u Prištini, ani predsednik privremenih vlasti u Prištini nikada neće biti predsednik u Kosovskoj Mitrovici“, poručio je Nikolić u izjavi novinarima nakon obilaska

poljoprivrednih radova u Melencima, u opštini Zrenjanin.

Prema njegovim rečima, neophodno je da se postigne koncenzus o tome „šta je Kosovo“ i kako će se država ponašati prema Kosovu.

Kasnije su iz Pres službe predsednika Nikolića naveli da se na taj način „ne prejudicira bilo kakva imena statusa južne srpske pokrajine, niti rešenje otvorenih pitanja“, što je kontradiktorno sa samom izjavom.

DODATAK:

Gospodar Vuk Branković bio je tipičan neutralac u to vreme. Ni studen ni vruć. On je ostao proklet ne zato, što nije došao na Kosovo, niti zato što se borio uz Turke protiv Srba, NE! Nego samo zato što je ostao neutralan u toku bitke, koja je rešavala sudbinu Srbije i Balkana za narednih petsto godina. Računao je, da ako Srbi pobede, on je tu s njima, kao Srbin i još Knežev zet. Ako li pak Turci pobede, oni će biti blagonakloni, pošto se nije borio protiv njih. Račun pogrešan. Uskoro posle bitke jedan tuski paša rekao mu je: „Kada ti nisi bio veran svom caru, kako ćeš biti veran mome caru?“. Proklet od Srba, prezren je bio od Turaka. Tako je neutralan Vuk izgubio oba carstva, i nebesko i zemaljsko. I ostao je proklet u narodu srpskom. To su njegovi potomci gorko osećali i često se jadali, kako ih prokletstvo Vuka užasno pogađa. ( Iz besede o neutralcima sv. vladike Nikolaja)

Rate this:

„Klub malog fudbala Studentski grad“ koji je osnovan pre nešto manje od godinu dana uputio je javni poziv svim zainteresovanim studentima fudbalerima da im se pridruže.  Javni poziv je uputio potpredsednik kluba koji je govori i o planovima kluba u predstojećem periodu i učestvovanja kluba na drugim futsla takmičenjima.

„Klub je osnovan u avgustu 2010.godine u saradnji sa savezima studenata Studentskog grada, sportskog društva Studentski grad i kafe Intermezzo. U našoj prvoj godini osnivanja učestvovali smo u Drugoj futsla ligi „Beograd“,  gde i  nastavimo svoje učešće i u novoj sezoni. Naši planovi su i da proširimo učešće na još nekoliko fudbalskih takmičenja kao što su Domijada, Univerzitetska futsla liga i nekoliko futsal turnira. Klub je dobio podršku od svih dosadašnjih sponzora, a pošto su nam primarni ciljevi ispunjeni, atmosfera u klubu je pozitivna sve to dovodi do toga da već možemo govoriti o ozbiljnom našeg futsal kluba.“

Potpredsednik kluba govorio i o tome da klub ima u planu da pojača konkurenciju fudbalera u samom klubu tako što će u svoje redove dovesti veliki broj novih fudbalera koji su dovoljno ambicijozni, dobri studenti a pritom će znati i da cene prave vrednosti crveno bele boje kluba i studentskog života.

„Naši planovi su da u letnjem periodu kontaktiramo što veći broj studenata koji su zainteresovani da nam se pridruže, što će samim tim povećati fudbalsku konkurenciju u klubu a i ambicije samih fudbalera da se još više pokažu i što bolje predstave klub pred publikom kao i svoje fudbalske sposobnosti. Tako sada koristim priliku da pozovem sve zainteresovane studente fudbalere da nas kontaktiraju a mi ćemo učiniti sve da svako dobije priliku i zasluži da nam se pridruži i postane deo tima. Ovo je savršena prilika i za fudbalere amatere koji nikada nisu igrali fudbal za ni jedan klub da pokažu svoje fudbalske sposobnosti i vrednosti i zasluže svoje mesto u klubu.“

Da klub zaista sve pokušava da digne na viši nivo govori i to da potpredsednik traži i dovoljno ambicijozne studente i studenkinje da klubu pomognu oko same organizacije unutar kluba.

„Jako je teško sve organizovati i biti u toku sa svim dešavanjima kako unutar samog kluba tako i to da treba ispratiti sve sastanke i prezentovanje kluba na svi poljima. Pa ovom prilikom bih hteo da pozovem i sve studente i studenkinje koji vole da budu deo fudbalske atmosvere da nam se jave i budu deo tima i od velike pomoći na tim poljima a oni najbolji koji zadobiju poverenje mogu postati i deo uprave samog kluba.“

Naš sagovorinik objašnjava i to da na sve misli unapred i na duge staze.

„Klub u je sa klupe u prošloj sezoni od osnivanja vodio odličan trener koji je zaista često bio na velikim mukama kako suprostavljanju taktičarski mnogo jačim i kvalitetnim protivnicima tako i sa odsustvom pojedinih fudbalera. Ovim pozivom želimo da mu olakšamo dalji uspeh u vodjenju kluba. Trenutno je upražnjeno mesto pomoćnog trenera a sa dovodjenjem novih fudbalera naš zajednički plan je i da pronađemo adekvatnu osobu koja će biti uz trenera i koja će mu pomoći u vodjenju kluba.“

Potpredsednik kluba navodi i to da je potrebno samo da ih kontaktirate i to putem FB profila pod imenom “ КМФ Студентски град “ ili putem mail adrese „maaarkaaan@gmail.com“ u kome će te navesti svoju kratku biografiju i kontakt podatke, a zatim očekujte vrlo uskoro poziv i fudbalski pozdrav od nekoga iz kluba.

Rate this:

Srpska zastava u rukama Novaka Đokovića na otvaranju Olimpijskih igara u Londonu! To je i zvanično potvrdio Olimpijski komitet Srbije. Predlog da Đoković nosi zastavu na otvaranju usvojen je jednoglasno. Razlozi su jasni, na prošlim igrama srpski teniser je osvojio bronzu, pobedio je na pet grend slem turnira, a 2011. godine proglašen je za najboljeg sportistu na planeti.

Olimpijski komitet Srbije zvanično je odlučio da zastavu Srbije na otvaranju Igara u Londonu nosi teniser Novak Đoković. Predsedništvo OKS-a je na sednici jednoglasno usvojilo predlog svoje Sportske komisije da Đoković bude nosilac.

Najbolji srpski teniser i trenutno drugi na ATP listi važio je za glavnog favorita da nosi zastavu, ali je OKS želeo da poštuje proceduru da predlog o nosiocu da Sportska komisija posle konsultacija sa savezima.

Predsednik Sportske komisije Nikola Kuljača rekao je da je Đoković kandidovan zato što je na prošlim Igrama osvojio bronzanu medalju, pobedio je na pet grend slem turnira, a 2011. godine je proglašen za najboljeg sportistu sveta.

Šta Amerika traži od Srbije:

Otkrio karte – Sa patrijarhom sam razgovarao o Kosovu, o kojem je potreban državni konsenzus, poručio Nikolić samo nekoliko sati nakon susreta sa Gordonom

Nikolić prvo patrijarhu saopštio šta Amerika zahteva od Srbije

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je juče da Srbija svakog dana gubi Kosovo i Metohiju, i da zato stranke koje su ušle u Skupštinu treba da sačine zajedničku strategiju.

– Mi svakog dana gubimo Kosovo i Metohiju, svi koji su bili na vlasti sve to vreme su se trudili da nas ubede da to nisu priznali – rekao je Nikolić posle razgovora sa patrijarhom SPC Irinejem, a samo nekoliko sati nakon susreta sa Filipom Gordonom, pomoćnikom državnog sekretara SAD Hilari Klinton.

– da ukine paralelne državne institucije na severu Kosova
– da prihvati da se Kosovu dodeli međunarodni pozivni broj
– da kosovska vlada otvori kancelariju u Beogradu, a Vlada Srbije svoju kancelariju u Prištini
– da Srbija odustane od energetskih resursa na KiM
– da se predsednik Srbije Tomislav Nikolić sastane sa tzv. predsednicom Kosova Atifete Jahjagom, što bi bio i simboličan čin da Srbija priznaje Kosovo kao nezavisnu državu

Državni konsenzus

Nikolić je kazao da je tema sastanka sa patrijarhom bilo Kosovo, o kojem je, kako je istakao, potreban državni konsenzus.

– Da mi, koji smo obezbedili barem pet procenata da uđemo u parlament, izradimo zajedničku strategiju i da je razradimo do kraja. Ko hoće – hoće, ko neće – neće. Ako postoji velika većina za to, onda bismo smeli da izađemo i pred građane Srbije – rekao je Nikolić.

– Ne vidim šta bih dobio time da svoj mandat provedem tako da nabijem glavu u pesak kao noj i da mi lav čerupa i noge i krila, pa da kažem: „Nisam video, ništa se ne dešava“ – dodao je Nikolić.

Izvori Pressa iz diplomatskih krugova tvrde da američki zvaničnici od predsednika Srbije i buduće vlade očekuju da ukinu paralelne institucije na severu Kosova, da se ne protive uvođenju međunarodnog pozivnog broja za Kosovo, da se odreknu energetskih resursa na KiM, da kosovska vlada otvori kancelariju u Beogradu, a Vlada Srbije svoju kancelariju u Prištini, kao i da se Nikolić sastane sa predsednicom Kosova Atifete Jahjagom, što bi bio i simboličan čin da Srbija priznaje Kosovo kao nezavisnu državu.

Rate this:

Preprodaja mesta u studentskim domovima u Beogradu još uvek postoji, pokazuje istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije. Jedina razlika je da u studentskim domovima postoji sve manje “ilegalaca“, a sve više “ustupljenih mesta“.

Piše: Ivana Jeremić

Da biste dobili mesto u domu nije neophodno da ispunjavate uslove za smeštaj ukoliko znate kako da zavarate sistem. To funkcioniše ovako: nađete prijatelja koji ispunjava uslove i koji bi konkurisao umesto vas, ili potražite/date oglas na nekoj od oglasnih tabli na fakultetima ili forumima na Internetu. Sledeći korak jeste priprema određenog iznosa novca, koji zavisi od lokacije i  broja osoba sa kojima ćete deliti smeštaj. Nakon što se dogovor oko zamene mesta završi, razgovarate sa upravnikom doma od koga zatražite plaćanje prenoćišta da biste ostali u sobi koju ste dobili ustupanjem. Ukoliko upravnik to odobri, vaš ostanak u domu je zagarantovan sve dok redovno plaćate prenoćišta.

Nemoć Studentskog centra

Statistika Ustanove Studentski centar “Beograd“, koju Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) poseduje, pokazuje da je u domovima danas sve manje osoba koje tu borave bez prava na smeštaj, tzv. “ilegalaca“. Mere obezbeđenja su pojačane i gotovo je nemoguće proći pored kontrole bez legitimacione kartice koja dokazuje da ste stanovnik doma. Isto tako, statistika pokazuje da je u poslednje četiri godine došlo do porasta tzv. ustupljenih mesta. Miroslav Sarić, direktor službe smeštaja u Studentskom centru “Beograd“, kaže da se ustupanja dešavaju ali da oni ne znaju da li se vrše na materijalnoj ili emotivnoj osnovi.

Tabelarni prikaz broja ustupljenih mesta za sve studentske domove u sastavu Ustanove Studentski centar „Beograd“ za školske godine 2007/8, 2008/9, 2009/10 и 2010/11

“Na nivou centra znamo da se ustupanja dešavaju, ali ne možemo da tvrdimo bez dokaza i nemamo nadležnosti da proveravamo“, ističe Sarić.

One koji dolaze na ustupljena mesta niko ne proverava na koji način su došli u tu poziciju kao i da li ispunjavaju uslove za boravak u domu koji je osiguran sve dok uredno plaćaju prenoćišta.

Pravilnik o kućnom redu i drugim pravilima i obavezama studenata korisnika usluga u objektima ustanove Studentski centar „Beograd“ je jasan – predviđeno je da prenoćište može da traje najviše sedam dana u jednom mesecu za članove porodice bez naknade ili deset dana u jednom mesecu uz novčanu naknadu. Međutim, u praksi se dešava da se to produži uz dozvolu upravnika.

Osobe za koje se pokaže da su ustupile mesto nekom drugom trajno gube pravo na smeštaj, jer je Zakonom o učeničkom i studentskom standardu to definisano kao teži prekršaj. Razmene mesta su dozvoljene, a jedini uslov je odlazak pred Komisiju Studentskog centra “Beograd“ koja donosi konačnu odluku.

Uslovi pod kojima studenti stiču pravo na smeštaj u domu određeni su Zakonom o učeničkom i studentskom standardu. Pravo na smeštaj student ostvaruje na osnovu konkursa koji raspisuje Ministarstvo prosvete i nauke najkasnije tri meseca pre početka školske godine.

Kriterijumi za utvrđivanje redosleda na rang listama su uspeh ostvaren u prethodnom školovanju i socijalno ekonomski status porodice. Za svaku od ovih stavki student dobija određen broj bodova i na osnovu toga se vrši rangiranje. Postoji tačno određen broj mesta u domovima za svaki fakultet, a za socijalno ugrožene grupe određen je dodatni broj mesta koji iznosi oko 10 procenata od ukupno rezervisanih mesta za taj fakultet. U kom domu će student dobiti mesto zavisi od toga koji fakultet studira, jer je praksa da se dom i fakultet nalaze u blizini. Izuzetak od ovog pravila su brucoši koji se rangiraju na nivou Univerziteta u Beogradu.

Onog trenutka kada student ispuni sve uslove i nađe se iznad crte, to mesto je rezervisano samo za njega i sve dok uredno ispunjava uslove određene Pravilnikom o smeštaju i ishrani učenika i studenata, to pravo mu niko ne može uskratiti.

Studentski centar „Beograd“

Krevet u domu za 400 evra

Studenti koji zvanično ispunjavaju uslove za dobijanje smeštaja, a kojima isti nije neophodan dobijaju priliku da nekome učine uslugu ili pak zarade. U zavisnosti od toga koja mesta su u mogućnosti da dobiju, mogu da zarade i do 400 evra, što je više od cene dvogodišnje stanarine u domu. Neretko su to studenti koji iznajmljuju ili poseduju stan, ali ga ne prijavljuju prilikom podnošenja dokumentacije za konkurisanje na mesto u domu.

“Kada deca koja su ispod crte, jer kod nas je uspeh presudan u dobijanju smeštaja, ne bi tražila od ove dece koja imaju bolji prosek, odnosno kada ovi sa boljim prosekom ne bi za njih pikovali ta mesta, onda bi svi dobili mesta i ne bi dolazilo do te zloupotrebe“, objašnjava Sarić.

Sagovornik CINS – a koji je imao svoj stan u Beogradu, konkurisao je kako bi zaradio novac. Budući da je imao visok prosek, uspevao je da dobije najbolja mesta i ustupanjem zaradi i do 400 evra po mestu.

“Cilj mi je bio da izvučem što više novca, te sam uvek konkurisao za najbolja mesta jer su se ona najviše plaćala, a do njih su dolazili samo oni s najboljim prosekom. Onog trenutka kada mi isplate dogovoreni iznos, moja povezanost s mestom bi prestajala, a na njima je bilo samo da plaćaju prenoćišta. Dešavalo se i da sam spuštao cenu kada bih video da neko baš nema novca, a neophodan mu je smeštaj“, rekao je B. M. koji je dve godine uspešno prodavao mesta u studentskim domovima.

Razlozi zbog kojih neko odlučuje da kupi mesto u domu su brojni, od toga da neko nema novac da plaća stan ili jednostvano želi da bude sam u sobi. Osobe koje nisu uspele da prođu na rang listi najčešće traže način da dođu do smeštaja tako što kupe mesto. Doplate određenu sumu novca, ali  žive u domu plaćajući znatno nižu cenu smeštaja u odnosu na onu koju bi plaćali da iznajmljuju stan.

Studentski dom „Kralj Aleksandar I“

“Izgubila sam pravo da konkurišem jer nisam bila na budžetu. Uspela sam da kupim mesto u „Peneziću“ za 280 evra. Nakon toga sam pronašla devojku s kojom sam se menjala za mesto u drugom domu  koji je bliži fakultetu koji studiram. S obzirom da nije dozvoljeno više od sedam prenoćišta mesečno, morala sam da odem kod upravnika i objasnim mu situaciju u kojoj sam se našla, da sam ostala bez budžeta,  da nemam novac za stan i da mi je neophodan smeštaj u domu. Kada je čuo moju priču, dozvolio je da ostanem i da plaćam prenoćište čime sam osigurala smeštaj“, kaže jedna od CINS – ovih sagovornica koja je htela da ostane anonimna.

Dok neki kupuju mesto u domu kako bi osigurali smeštaj, drugi žele da uz osigurano mesto sebi obezbede i bolje uslove stanovanja.

“U drugoj godini studija sam kupio mesto kako bismo u sobi bili moj najbolji drug i ja. Našli smo osobu koja je konkurisala za to mesto, kupili smo mesto i dalje smo plaćali kako bismo sobu delili samo nas dvojica“,  kaže sagovornik CINS – a.

Pojačana kontrola kao uzrok

Jedan od uzroka nastanka ovakvog vida trgovine mestima u studentskim domovima jeste i pojačana kontrola. U domovima u kojima se posebno obraća pažnja na to ko ulazi i izlazi, gotovo je nemoguće proći bez identifikacione kartice koja dokazuje da imate pravo na smeštaj.

Upravnik Studentskog doma “Karaburma“, Branislav Glođović, napominje da je od 2011. godine, od kada je na funkciji upravnika, ustupljeno 107 mesta u tom domu.

“Studenti koji su ustupili mesta su dobili trajnu zabranu za sve domove studentskog centra,  a što se tiče studenata koji su bili na ustupljenim mestima su većinom bili apsolventi i više nisu stanari“, kaže Glođović.

Studentski dom „Karaburma“ u kome je u 2011. godini bilo 107 ustupljenih mesta

.

Danka Milić, član obezbeđenja u studentskom domu “Studentski grad“ tvrdi da je praktično nemoguće neopaženo proći pored obezbeđenja.

“Ako se otkrije da neko živi ilegalno u domu, automatski bude izbačen i zabrani mu se ulazak u dom od strane Službe za bezbednost. Za vreme mog rada uhvatili smo oko dvadesetak ilegalaca.  Imali smo slučajeve ilegalaca kojima je predloženo da izvade propusnice i plaćaju prenoćišta za dane kada im je odobrena propusnica, a ako odbiju dobijaju zabranu prilaska“.

Milićeva kaže da vremenom upoznaju sve studente i nema potrebe da ih legitimišu.

“Nakon što upoznamo studente, ne moramo svaki put da im tražimo identifikacionu karticu. Što je i dobra stvar, jer odmah primetiš kada uđe neko ko nije iz doma. Ali, politika moje firme je takva da nema preteranog intimiziranja sa studentima, penjanja na spratove, pa čak ni van radnog vremena. Stoga gledanje kroz prste i propuštanje bez kartice nije moguće“.

Ona dodaje da se u kontrole ide kada se dogovore referent, studenti redari i interni kontrolor. Provere se vrše nenajavljeno i periodično, u zavisnosti od studentskog doma.

“Može biti dva puta u tri meseca, tri puta mesečno, nema pravila“, zaključuje Danka Milić.

Studentski dom „Studentski grad“

Stanovnici studentskih domova sa kojima su novinari CINS – a razgovarali kažu da se brzo pročuje kada će se kontrole sprovesti i onda postoje dve opcije: da nestanu iz sobe što pre ili da ne otvaraju vrata obezbeđenju.

Kupiti mesto u domu i ostajati u sobi neplaćajući stanarinu, moguće je samo ukoliko osoba napravi određeni dogovor s članovima obezbeđenja. Međutim, takav život  nosi konstantan strah da svakog trenutka može da upadne kontrola i primora vas da napustite dom uz zabranu prilaska. Povoljna cena smeštaja u domu ohrabruje osobe koje žele da stanuju u ovim ustanovama da kupe mesto od studenta kome nije potrebno i nastave uredno da plaćaju stanarinu. Studenti koji odluče da prodaju ili ustupe mesto rizikuju da trajno izgube pravo na konkurisanje za ova mesta, ali ih novac do kog lako mogu da dođu stimuliše da rizikuju. Nekada zastupljene ilegalce, sada zamenjuju oni koji ilegalno dolaze u domove, a u njima nastavljaju da žive legalno, i sistem nastavlja da funkcioniše. Premda deluje da se ustanove efikasno bore sa kršenjem pravilnika, prekršaji se dešavaju i dalje, skriveno i teško dokazivo.

“ Mi nemamo instrumente da takve vrste zloupotrebe niti dokažemo niti sankcionišemo. Niko kod nas nije dobio uput ako nije imao pravo na smeštaj. Mi radimo po pravilima koja su utvrđena i to je to“, zaključuje Miroslav Sarić, direktor za smeštaj Studentskog centra “Beograd“.

Tekst je nastao u okviru CINS-ovog programa „Škola istraživačkog novinarstva 2011/2012“, uz podršku „National Endowment for Democracy“ (NED)

Rate this:

Tokom izgradnje prve linije metroa u Solunu pronađen antički put dug 70 metara koji su pre skoro 2.000 godina sagradili Rimljani.

Solunski arheolozi pronašli su antički put dug 70 metara koji su pre skoro 2.000 godina sagradili Rimljani. Ovaj put je nekada bio deo glavne ulice Soluna.

Sekcija puta biće iskopana i izložena kada se metro 2016. otvori za saobraćaj.

Arheolog Viki Canakuli rekla je da je rimski put star oko 1.800 godina, i da su ispod njega otkriveni ostaci još jednog, 500 godina starijeg puta koji su izgradili stari Grci.

„Našli smo put na putu, ilustraciju istorije grada kroz vekove. Drevni put, kao i sporedni putevi pod pravim uglom u odnosu na njega, prate današnje ulice grada“, navela je Canakuli.

Na dubini od sedam metara u centru grada, drevni put ide skoro istim pravcem kao današnja gradska avenija Egnatija koja i nosi naziv tog ranijeg rimskog puta.

Put Egnatija dužine 1.120 kilometara i širine šest metara, počinjao je u Draču, na današnjoj albanskoj obali Jadrana i preko Ohrida i Soluna, išao do današnjeg Istanbula.

Njegov temelj su velike kamene višeugaone ploče, a bio je prekiven slojem nabijenog peska. U Solunu, izgradnja metroa, započeta 2006, pružila je retku priliku arheolozima da istraže područje ispod gusto naseljenog grada.

Radnici su 2008. godine našli više od 1.000 grobova, a u nekima od njih nakit, kovani novac i druge predmete.

Obimni radovi na iskopavanju starina obavljeni su devedesetih godina i u Atini i pred otvaranje metroa 2000. godine.

Rate this:

Zoološki vrt u Jalti na jugu Ukrajine od danas ima novog stanovnika koji će sigurno privući veliku pažnju znatiželjinih posetilaca.

Čuvar zoo vrta na poseban način hrani ovu neobičnu zmiju

Zoološki vrt “Skazka” (što u prevodu znači “bajka”) saopštio je da je u pitanju severnoamerička vrsta kalifornijske kraljevske zmije koja ima dve glave koje misle, reaguju i jedu odvojeno, ali da je jedna od njih aktivnija.

Čuvar koji se stara o ovom neobičnom stvorenju rekao je da između njegove dve glave postavlja pregradu prilikom hranjenja.

Dvoglava zmija će u zoološkom vrtu u Jalti, na južnoj obali poluostrva Krim, moći da se vidi do sredine septembra, javio je AP.

Kalifornijska kraljevska zmija je vrsta neotrovne zmije koja nastanjuje predeo zapadnih Sjedinjenih Država i severnog Meksika, a obično naraste do 1,5 metara.
Ovo je jedna od najpopularnijih vrsta zmija koje se gaje kao kućni ljubimci.

Rate this:

Surogat materinstvo, odnosno rađanje za drugog, uskoro bi trebalo da bude pravno regulisano u Srbiji.

Odnosi između majke koja će nositi i roditi dete za drugu ženu i njenog supružnika ili vanbračnih partnera koji će preuzeti dete posle rođenja, uređivaće se ugovorom.

Taj ugovor bi overavale sudije ili javni beležnici, a pored ostalog regulisao bi i visinu naknade razumnih troškova izazvanih nošenjem i rađanjem za drugog koje bi se dozvolilo samo ukoliko žena ne može da začne prirodnim putem.

Ta značajna novina predviđena je prednacrtom Građanskog zakonika u cilju ostvarivanja odnosno proširivanja prava na zasnivanje porodice, u slučaju kada se porodica ne može zasnovati na drugi način, ni prirodnim putem, ni drugim postupcima biomedicinski potpomognutog začeća, izjavila je danas Tanjugu član radne grupe za izradu zakonika Olivera Cvejić Jančić.

Za ovaj način zasnivanja porodice je izuzetno važno to što bi bar jedan od supružnika, ili vanbračnih partnera, bio biološki odnosno genetski roditelj deteta, a moguće je da to budu i oba, naglasila je Cvejić, ističući da se zbog toga ne može porediti sa usvojenjem.

„Prednosti ovog načina zasnivanja roditeljskog odnosa su višestruke, jer pored omogućavanja neplodnoj ženi da uz pomoć druge žene, koja na to pristane, postane majka deteta, tu su u pitanju i uštede finansijske prirode,“ ukazla je Cvejić Jančić, profesor na Katedri za privatno pravo Fakulteta za Evropske pravno-političke studije na Univerzitetu Singidunum u Novom Sadu.

Ona je napomenula da rađanje za drugog ne bi moglo da se koristi ukoliko ne postoje medicinski razlozi zbog kojih jedna žena ne može prirodnim putem da začne.

„Ne bi moglo da se koristi u slučaju da nema smetnji ili kada iz medicinskih razloga nije poželjno da žena nosi i rodi dete, na primer zbog prenosa naslednih bolesti na dete“, istakla je Cvejić Jančić.

Odnosi između majke koja će nositi i roditi dete za drugog i supružnika ili vanbračnih partnera koji će preuzeti dete posle rođenja, kako je ukazala, uređivali bi se ugovorom, koji bi bio overen od sudije ili javnog beležnika.

Ugovor ne bi bio dozvoljen između bliskih srodnika između kojih nije dozvoljeno sklapanje braka, ali pošto u uporednom pravu ima i suprotnih rešenja pisci prednacrta zakonika su ostavili otvoreno pitanje, u vidu alternartive.

Tako bi mogla da bude predviđena i mogućnost da ugovor bude zaključen između bliskih srodnika ukoliko se radi o „potpunoj, gestacijskoj surogaciji – kada se za oplodnju koriste isključivo oplodne ćelije budućih roditelja“, objasnila je profesorka.

Ugovorom bi trebalo da bude ugovorena i visina naknade razumnih troškova izazvanih nošenjem i rađanjem za drugog, kao što su troškovi za gubitak zarade, medicinskih usluga, smeštaja, posebne ili pojačane ishrane surogat majke i slično, navela je Cvejić Jančić.

Prilikom predviđanja „surogat materinstva“ pisci prednacrta građanskog zakonika imali su u vidu da imućniji parovi ovaj postupak realizuju u inostranstvu uz mnogo veće troškove i mnogo veće probleme nego kada im je to dostupno i u našoj zemlji.

Pored toga, radna grupa smatra da medicinska dostignuća treba da služe čoveku i njegovoj dobrobiti, što bi ovde bio najočigledniji slučaj, istakla je profesorka.

Rađanje za drugog je predviđeno u Rusiji, Ukrajini, Gruziji, Grčkoj, Izraelu, Engleskoj, Belgiji, Holandiji, Indiji, u pojedinim državama SAD i Australije, u Kanadi i drugim.

Rate this:

Proporcionalno broju stanovnika, najviše korisnika na Fejsbuka ima u Jagodini, zatim idu Kruševac, Kraljevo i Kragujevac. Pete su Nišlije, a šesti Kikinđani.

Društvene internet mreže poprilično su opčinile stanovnike naše zemlje, a to najbolje pokazuje istraživanje najpopularnije od pomenutih mreža – Fejsbuka. Prema njegovojj tabeli posećenosti, Srbi zauzimaju visoko četvrto mesto u svetu po količini vremena provedenog na toj web stranici, proporcionalno broju stanovnika .

Prema statistikama građani Pomoravlja i Šumadije pola dana provode na ovoj društvenoj mreži, a zanimljivo je da je Beograd tek na devetom mestu.

Ovo je top 10 gradova koji prate Fejsbuk:

1. Jagodina
2. Kruševac
3. Kraljevo
4. Kragujevac
5. Niš
6. Kikinda
7. Novi Sad
8. Zrenjanin
9. Beograd
10. Priština

 

Rate this:

Srednjevekovna Srbija (VII – XIV vek)

Kao i ostala južnoslovenska plemena, Srbi su došli na Balkan za vreme velike seobe naroda tokom 6. i 7. veka naše ere. Najranije sistematizovane podatke o Srbima na Balkanu nalazimo u spisima vizantijskog cara Konstantina VII Porfirogenita, u X veku. Tada su Srbi naseljavali teritoriju sadašnje zapadne Srbije, istočne i centralne Bosne, Hercegovinu sa jadranskom obalom između reke Cetine i Skadarskog jezera, a na jugu prostor do reke Lima i planinskog lanca Prokletije. Prva srpska država je bila formirana pod dinastijom Višeslavića, a u okolnostima spoljašnje ugroženosti od strane Bugara i Vizantije. Pod uticajem Vizantije dogodila se važna promena u srpskom narodu, koja će imati prvorazredni značaj u njegovoj budućnosti: krajem IX veka počinje proces napuštanja paganstva i pokrštavanje, u čemu je prednjačila vladarska porodica Višeslavića.

Nakon ovog prvog uspona srpske države nastupila je oseka i period razdrobljenosti i kriza, koji je trajao do pred kraj XII veka. Nakon borbe sa braćom oko prestola, 1170. godine na vlast je došao Stefan Nemanja, osnivač dinastije Nemanjića. On je otpočeo obnovu srpske države u Raškoj oblasti. Neki put pod okriljem Vizantije, a ponekad protiv nje, veliki župan (to je rang kneza) Stefan Nemanja je proširio teritoriju svoje države na istok i jug, i pripojio joj ponovo Zetu i primorje. Osim vođenja države veliki župan je mnogo polagao i na podizanje manastira. Među njegove zadužbine spadaju u Raškoj oblasti Ðurđevi Stupovi i Studenica u kojoj je i sahranjen, i Hilandar na Svetoj Gori.

Stefana Nemanju je nasledio srednji sin Stefan, dok je najstarijem sinu Vukanu dodeljen na upravu deo tadašnje srpske države, Zetska oblast (današnja Crna Gora). Najmlađi Nemanjin sin Rastko se zamonašio i uzeo ime Sava, posvetivši se duhovnosti svog naroda. Pošto je Rimska kurija od ranije gajila ambicije da pod svoj uticaj podvede i Balkan, Stefan je to iskoristio, od pape zatražio krunu i prvi među Srbima bio krunisan za kralja 1217. godine. Njegov brat Sava je u Vizantiji isposlovao autokefalnost Srpske crkve i 1219. godine bio postavljen za prvog srpskog arhiepiskopa. Time su Srbi stekli oba vida samostalnosti koja je poznavao srednji vek: duhovnu i svetovnu.

Naredna generacija srpskih vladara, koju su činili sinovi Stefana Prvovenčanog Radoslav, Vladislav i Uroš I, značila je stagnaciju u državnom razvitku. Sva tri kralja su bila u većoj ili manjoj zavisnosti od susednih država Vizantije, Bugarske ili Ugarske. Veze sa Mađarima su uslovile da kralja Uroša I na prestolu nasledi sin Dragutin, koji je bio oženjen mađarskom princezom. Kasnije, kada je Dragutin abdicirao u korist svog mlađeg brata Milutina, dobio je od mađarskog kralja Ladislava IV zemlju u severoistoènoj Bosni, Srem, Mačvu i Beograd, a osvojio je i pripojio i teritorije u severoistočnoj Srbiji. Time su te oblasti prvi put ušle u sastav srpske države.

Pod vladavinom kralja Milutina, mlađeg Dragutinovog brata, Srbija je dalje ojačala, uprkos situaciji da katkad mora da ratuje i na tri fronta. Milutin je u istoriji ostao poznat i kao vešt diplomata, koji je rado koristio jedno od uobičajenih srednjevekovnih diplomatskih sredstava – dinastičke brakove. Ženio se pet puta, mađarskim, bugarskim i vizantijskim princezama. Naročito je ostao poznat po gradnji crkava, od kojih neke spadaju među najlepše primere našeg srednjevekovnog graditeljstva: Gračanica na Kosovu, Saborna crkva u Hilandaru, Sv. Arhangela u Jerusalimu i dr. Zbog svojih zadužbina kralj Milutin je proglašen za sveca, uprkos svom burnom životu. Njega je nasledio sin Stefan, kasnije prozvan Dečanski. Dečanski je donekle proširio teritoriju države na istoku dobivši Niš sa okolinom, a na jugu oblasti u Makedoniji. Nadimak Dečanski dobio je zbog podizanja najmonumentalnijeg srpskog srednjevekovnog manastira Visoki Dečani u Metohiji.

Srednjovekovna Srbija, koja je u političkim, ekonomskim i kulturnim sferama zauzimala ugledno mesto u srednjovekovnoj Evropi, dostigla je svoj vrhunac sredinom 14. veka, za vreme vladavine cara Stefana Dušana. Iz tog doba je i Dušanov zakonik, najveće zakonsko dostignuće srpskog srednjevekovlja, jedinstveno među feudalnim državama Evrope u to vreme. Nomokanon Svetog Save, Dušanov zakonik, freske i arhitektura srednjovekovnih manastira, koji krase srpske zemlje večni su svedoci civilizacije srpskog naroda. Car Dušan je na račun Vizantije udvostručio teritoriju svoje države, proširivši je na jugu, jugozapadu i istoku. Nasledio ga je sin Uroš, zvani Nejaki, što već samo po sebi govori o stanju države koja počinje da zapada u stanje feudalne anarhije. U to vreme se javlja i nova opasnost: turska Osmanska država, koja postepeno iz Azije prelazi u Evropu, osvojivši najpre Vizantiju, a potom i ostale balkanske države.

Tursko osvajanje i vladavina (XIV – XIX vek)

Pošto su porazili srpsku vojsku u dve ključne bitke: na reci Marici 1371. gde je poražena srpska vlastela iz Makedonije i na Kosovu Polju 1389, gde je poražena vojska kneza Lazara, koji je tada bio najjači oblasni vladar u Srbiji i komandant vojske svojih vazala. Bitka na Kosovu je definitivno rešila sudbinu Srbije, jer nakon nje u zemlji više nije bilo sile koja bi mogla da se suprotstavi Turcima. To je bio nestabilan period u kome su vladali sin i naslednik kneza Lazara despot Stefan Lazarević, koji je bio pravi vitez evropskog tipa, vojskovođa i pisac, a zatim njegov rođak Ðurađ Branković, koji je prestonicu države preselio na sever, u novoizgrađeni grad Smederevo. Turci su nastavili svoja osvajanja sve dok nisu uspeli da zauzmu celu teritoriju srpske države 1459. godine, osvojivši Smederevo. Srbija je bila pod vlašću Otomanske carevine skoro pet vekova, Turci su se naročito okomili na srpsku aristokratiju, istrebljujući fizički društvenu elitu. Pošto je Turska carevina bila islamska država teokratskog tipa, u kojoj su hrišćanski Srbi bili narod drugog reda, izloženi nasilju, ponižavanju i eksploataciji, srpski živalj je napuštao razvijena i urbanizovana rudarska, zanatska i trgovačka središta i povlačio se u nepristupačne planine, baveći se uglavnom stočarstvom. Evropske sile, naročito Austrija, vodile su brojne ratove protiv Turske. Na njihovoj strani su bili Srbi, koji su im pomagali, iako su živeli pod turskom vlašću. Tokom Tursko-austrijskog rata (1593-1606) Srbi su 1594. podigli ustanak u panonskom delu Turske, u Banatu, koja im se osvetila spaljivanjem tela Svetog Save – najveće srpske relikvije, koju su poštovali čak i muslimani srpskog porekla. Drugo žarište otpora Turcima stvorili su Srbi u Hercegovini, ali su sklapanjem mira između Turaka i Austrije bili prepušteni turskoj odmazdi. Taj redosled događaja je postao uobičajen tokom narednih vekova.

U Velikom ratu (1683 – 1690.) između Turske i Svete lige uz papinu pomoć učestvovale su Austrija, Poljska i Venecija. One se podsticale Srbe na bunu protiv turske vlasti. Uskoro je ceo zapadni Balkan bio zahvaćen ustancima i gerilom od Crne Gore, preko Dalmacije i Podunavlja do Stare Srbije (Makedonija, Raška, Kosovo i Metohija). Kada je austrijska vojska počela da se povlači iz Srbije, pozvala je i srpski narod da se povuče sa njom, na njenu teritoriju. Birajući između turske osvete i života u jednoj hrišćanskoj carevini, mase Srba su napustile svoju postojbinu i 1690. godine, pod vođstvom svog patrijarha Arsenija Čarnojevića krenule na sever. Tada su mnoge oblasti na jugu Balkana ostale depopulisane, što su Turci koristili da islamizuju Rašku oblast, Kosovo i Metohiju i delimično Makedoniju. Tada je počeo proces čije se posledice osećaju i danas.

Kada je srpska etnička teritorija, 1716-1718, od Dalmacije, preko Bosne i Hercegovine do Beograda i Podunavlja opet postala poprište novog austijsko-turskog rata, koji je vodio princ Eugen Savojski, Srbi su uzeli učešće u borbi na strani Austrije. Turska je tada, tzv. Požarevačkim mirom izgubila sve teritorije u Podunavlju, severnu Srbiju i severnu Bosnu, delove Dalmacije i Peloponez.
Novim ratom i tzv. Beogradskim mirom Turska je uspela da povrati skoro sve što je prethodnim izgubila. Lokalno srpsko stanovništvo opet je pogodilo ratno razaranje, progoni i odmazde.

Poslednji austrijsko-turski rat bio je tzv. Dubički rat (1788-1791), u kome je opet Austrija pozivala hrišćane u Bosni da se dignu na ustanak. Nakon njega novih sukoba više nije bilo sve do dvadesetog veka i propasti obe carevine.

Novovekovna srpska država (1804-1918)

Srpski otpor Otomanskoj dominaciji, dugo godina latentan, naročito je uzeo maha početkom 19. veka, buknuvši u Prvom i Drugom srpskom ustanku 1804. i 1815. godine. Turska se u to vreme već nalazila u stanju duboke krize bez perspektive na oporavak, što se posebno teško odražavalo na hrišæanske narode koji su u njoj živeli. Srbi su podigli ne samo nacionalnu nego i socijalnu revoluciju, nakon koje je Srbija počela da hvata korak sa ostalim evropskim državama, prihvativši vrednosti građanskog društva. Kao rezultat ovih ustanaka i potonjih ratova protiv Otomanske imperije, formirana je nezavisna Kneževina Srbija, koja je bila međunarodno priznata 1878. godine.

U ovom periodu su se oko vlasti nadmetale i smenjivale dve dinastije, čiji su rodonačelnici bili Ðorđe Petrović – Karađorđe, vođa Prvog srpskog ustanka protiv Turaka i Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka. Dalji razvoj Srbije je bio obeležen opštim napretkom u ekonomiji, kulturi i umetnosti, čemu je pre svega doprinela mudra državna politika, koja je slala mlade ljude na školovanje u evropske metropole, odakle su donosili novi duh i novi sistem vredosti. Jedan od spoljnih izraza transformacije kroz koju je sada prolazila nekadašnja turska provincije bilo je i proglašenje kraljevine, 1882. godine.

Tokom njene integracije u evropski poredak država, u drugoj polovini 19. veka, bile su osnovane prve političke partije, čime politički život dobija novi zamah. Državni udar 1903, koji je doveo na tron Karađorđevog unuka, kralja Petra Prvog Karađorđevića, otvorio je put parlamentarnoj demokratiji u Srbiji. Evropski obrazovan, ovaj liberalni kralj je preveo delo „O slobodi“ Džona Stjuarta Mila na srpski jezik i dao svojoj zemlji demokratski ustav, koji je Srbiju uveo u period parlamentarizma i političkih sloboda, a koji je prekinut novim oslobodilačkim ratovima. Balkanski ratovi 1912 – 1913. godine okončali su tursku dominaciju na Balkanu. Turska je potisnuta sve do moreuza, a od njenih evropskih teritorija formirane su nacionalne države balkanskih naroda.

Atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914. poslužio je kao povod za njen napad na Srbiju, čime je i započeo Prvi svetski rat. Srpska vojska je hrabro branila nezavisnost svoje zemlje i odnela velike pobede, ali suprotstavljena nadmoćnim neprijateljskim snagama Nemačke, Austrougarske i Bugarske, morala je da se preko Albanije povuče sa nacionalne teritorije i kasnije nastavi borbu na Solunskom frontu, zajedno sa ostalim snagama Antante, koju su činile Francuska, Engleska, Rusija, Italija i Sjedinjene Američke Države. U toku ovog rata Srbija je izgubila 1.264.000 (28%) stanovnika od ukupne populacije od 4.529.000 i to 58% muškog stanovništva, od čega se nikada nije oporavila. Ovim ogromnim žrtvama Srbija je dala značajan doprinos pobedi saveznika i preuređenju Evrope i Sveta nakon rata.

Kraljevina Jugoslavija (1918-1941)

Završetkom Prvog svetskog rata i propašću otomanske i austrougarske imperije stvoreni su uslovi da u decembru 1918. godine bude proglašena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Jugoslovenska ideja je dugo živela u intelektualnim krugovima tri naroda koji su dali ime novoj državi, ali do ovog trenutka međunarodna konstalacija političkih snaga i interesa nije omogućavala njenu realizaciju. No, intelektualci su nakon rata ustupili mesto političarima, a najuticajniji hrvatski političari su se suprotstavljali novoj državi od samog početka.

Hrvatska seljačka stranka (HSS), pod vođstvom Stjepana Radića, a kasnije Vlatka Mačeka pretvorila se vremenom u masovnu stranku koja zastupa hrvatske nacionalne interese. Po mišljenju njenih lidera hrvatsko nacionalno pitanje nije bilo rešeno na zadovoljavajući način u jugoslovenskoj državi. Kao sredstvo političke borbe izabrali su sistematsku opstrukciju državnih institucija i sklapanje političkih koalicija uperenih protiv jedinstva države, iznuđuju tim metodima izvesne ustupke. Svako aktuelno političko ili ekonomsko pitanje korišćeno je da bi se postavilo tzv. hrvatsko pitanje, kao nerešen problem.

Pokušavajuæi da se nosi sa ovim izazovom i spreči dalje slabljenje zemlje, kralj Aleksandar Karađorđević je 1929. godine zabranio nacionalne političke partije, lično preuzeo vlast i preimenovao zemlju u Jugoslaviju. On se nadao da će time obuzdati separatističke tendencije i ublažiti nacionalističke strasti. Ali u međunarodnim odnosima je došlo do promene odnosa snaga: u Italiji i Nemačkoj na vlast su došli fašisti i nacisti, a u Sovjetskom Savezu Staljin. Ni jednoj od ovih država nije odgovarao kurs politike koju je vodio kralj Aleksandar, jer su prve dve težile reviziji međunarodnih ugovora potpisanih nakon Prvog svetskog rata, a Sovjeti da povrate svoje pozicije u Evropi i povedu aktivniju međunarodnu politiku. Jugoslavija je bila velika prepreka ovim težnjama, a kralj Aleksandar stožer jugoslovenske politike.

U Marselju 1934. godine, prilikom zvanične posete Francuskoj, kralja Aleksandra je ubio pripadnik bugarske ekstremne nacionalističke organizacije (tzv. VMRO), koja je gajila aneksionističke pretenzije prema istočnim i južnim teritorijama Jugoslavije, u saradnji sa ustašama, pripadnicima hrvatske fašističke separatističke organizacije. Međunarodna politika druge polovine tridesetih godina je u bila ispunjena naraslom netrpeljivošću najkrupnijih aktera, agresivnim ponašanjem totalitarnih država i izvesnošću da poredak uspostavljen nakon Prvog svetskog rata gubi svoja uporišta, a njegovi zaštitnici svoju snagu. Podržavani od fašističke Italije i nacističke Nemaèke i pod njihovim pritiskom, hrvatski lider Vlatko Maček i njegovi istomišljenici uspeli su da uspostave tzv. Banovinu Hrvatsku 1939. godine. Tim sporazumom Hrvatska je još uvek ostajala u sklopu Jugoslavije, ali je ubrzano nastojala da izgradi zaseban politički identitet u međunarodnim odnosima.

Drugi svetski rat (1941-1945) i posledice 

Početkom četrdesetih Jugoslavija se našla u obruču neprijateljskih zemalja. Osim Grčke, sve druge susedne zemlje su bule vezane sporazumima za Nemačku i Italiju. Hitler je vršio snažan pritisak da i Jugoslavija pristupi paktu. Vlada je čak bila spremna na kompromise sa njim, ali raspoloženje u zemlji je bilo sasvim drugačije. Javno manifestovanje otpora nacizmu izazvalo je žestoku reakciju.

Beograd i drugi veći gradovi su bombardovani, a tokom aprila 1941. godine Sile osovine su okupirale Jugoslaviju, rasparčale je i na njenom zapadnom delu stvorile marionetsku Nezavisnu Državu Hrvatsku pod vlašću ustaša, kojoj su pripojile Bosnu i Hercegovinu.

Srbija je okupirana od nemačkih trupa, pri čemu su njeni severni delovi pripojeni Mađarskoj, a istočni i južni Bugarskoj. Kosovo i metohija su većim delom pripojeni Albaniji, koja je bila pod patronatom fašističke Italije. Crna Gora je takođe umanjena pripajanjem njenih delova Albaniji i okupirana od strane Italije. Slovenija je podeljena između Nemačke i Italije, koja je prisvojila i jadranska ostrva.

Fašistička Hrvatska je po uzoru na nacističku Nemačku osnovala koncentracione logore u kojima je počinila genocid nad više od 750.000 Srba, Jevreja i Cigana. Iskustvo tog holokausta stvorilo je istorijsku i političku pozadinu za građanski rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini pedeset godina kasnije, koji je pratio razbijanje Jugoslavije 1991 – 1992.

Gruba politika nemačkih okupacionih snaga i genocidna politika hrvatskog ustaškog režima proizveli su snažan srpski pokret otpora. Srbi su ustali u odbranu od hrvatskog genocida i nacistièkog porobljavanja Jugoslavije. Mnogi su se pridružili partizanskom otporu (Narodnooslobodilačka vojska predvođena Josipom Brozom Titom) u oslobodilačkom ratu, doprinoseći pobedi saveznika. Do kraja 1944. godine, partizani, potpomognuti od strane ruske Crvene armije, oslobodili su Srbiju, a do maja 1945. preostale jugoslovenske teritorije, spojivši svoje snage sa savezničkim trupama u Mađarskoj, Austriji i Italiji. Srbija i Jugoslavija su bile među zemljama koje su najviše razorene u toku rata: 1.700.000 (10,8% populacije) ljudi je ubijeno, a gubitak nacionalnih dobara je procenjen na 9,1 milijardu američkih dolara, po cenama iz tog vremena.

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (1945 – 1991)

Za vreme rata, 1943. godine bila je proklamovana revolucionarna promena društvenog i državnog sistema i ukidanje monarhije u korist republike. Josip Broz Tito je postao prvi predsednik obnovljene, sada socijalističke Jugoslavije. Od uglavnom poljoprivredne zemlje, Jugoslavija je transformisana u red srednje razvijenih industrijskih zemalja, stekavši visoku međunarodnu političku reputaciju svojom podrškom procesu dekolonizacije i vodećom ulogom u pokretu nesvrstanih zemalja. Socijalistička Jugoslavija je formirana kao federalna država, koja se sastojala od šest republika: Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore; i sa dve autonomne pokrajine: Vojvodina i Kosovo i Metohija. Ove dve autonomne pokrajine su ujedno i sastavni delovi Republike Srbije. Po ovoj administrativnoj podeli i zbog istorijskih razloga, srpski narod, najbrojniji u Jugoslaviji, živeo je u svih šest republika i obe pokrajine. Tendencija da se poveća moć republika na račun federalne vlasti dobila je na snazi naročito posle usvajanja Ustava iz 1974, koji je ohrabrio narastanje hrvatskog, slovenačkog, muslimanskog i šiptarskog nacionalizma i secesionizma.

Raspad SFR Jugoslavije (1991-1995)

U periodu 1991 – 1992. godine Slovenija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina su se otcepile od Jugoslavije nasilnim putem, dok se Makedonija odvojila na miran način. Rasturanje Jugoslavije je potpomognuto od strane međunarodnih sila koje su priznale pravo na samoizjašnjavanje svim narodima osim Srbima, koji su izrazili raspoloženje da i dalje žive u Jugoslaviji. Secesionističke republike su brzo zadobile priznanje od međunarodne zajednice, očitom zloupotrebom principa o nepovredivosti međunarodno priznatih granica suverenih država i bez zadovoljavanja uslova koje države moraju predhodno ispuniti da bi bile međunarodno priznate. Srbija i Crna Gora su se opredelile za ostanak u zajedničkoj državi, pa je na zajedničkoj sednici Skupštine Jugoslavije, Srbije i Crne Gore 27. aprila 1992. u Beogradu, usvojen Ustav Savezne Republike Jugoslavije, čime je potvrđen kontinuitet njihove zajedničke države od 1. Decembra 1918. kada je Jugoslavija stvorena, pa do danas.

Srbija danas

POLOŽAJ, RELJEF I KLIMA

Srbija se nalazi u centralnom delu Balkanskog poluostrva, na najvažnijim putnim pravcima koji povezuju Evropu i Aziju i zauzima površinu od 88.361 kvadratna kilometra. Ona je u zapadnoevropskoj vremenskoj zoni (jedan sat ispred griničkog vremena). Ima umereno kontinentalnu klimu, sa postepenim prelazom izmedu četiri godišnja doba.

Srbija je raskrsnica Evrope i geopolitički važna teritorija. Međunarodni putevi i železničke pruge, koji prolaze dolinama njenih reka, čine najkraću vezu izmedu zapadne i centralne Evrope, s jedne, i Bliskog istoka, Azije i Afrike, s druge strane. Ovi putevi prate pravac doline reke Morave, koji se kod Niša razdvaja na dva kraka. Jedan prati Južnu Moravu i Vardarsku dolinu do Soluna, a drugi reku Nišavu prema Sofiji i Istanbulu.

Reke Srbije pripadaju basenima Crnog, Jadranskog i Egejskog mora. Tri su plovne: Dunav, Sava i Tisa. Najduža reka je Dunav, koji kroz Srbiju tece 588 km, od svojih 2.857 km ukupnog toka. Dunavski basen je oduvek bio važan za Srbiju. Septembra 1992, kada je otvoren kanal Rajna-Majna-Dunav, Crno more i luke Bliskog i Dalekog istoka su postale mnogo bliže Evropi. Veza sa Jadranskim morem i Crnom Gorom je pruga Beograd – Bar.

Severni deo Srbije, Vojvodina, pretežno je ravničarski, dok su centralni i južni delovi brdoviti i planinski. Ravnice su u Panonskoj niziji i njenim obodnim delovima: Mačva, Posavina, Pomoravlje, Stig i Negotinska krajina u istočnoj Srbiji). Srbija ima 55 odsto obradive površine, dok je 27 odsto pod šumom. Visinu od preko 2.000 metara dostiže 15 planinskih vrhova, od kojih je najviši Ðeravica na Prokletijama (2.656 m).

Dužina granica Srbije je 2.397 km. Na istoku Srbija se granici sa Bugarskom, na severoistoku sa Rumunijom, na severu sa Mađarskom, na zapadu sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, a na jugu sa Albanijom i Makedonijom.

STANOVNIŠTVO, JEZIK, VERA

Etnički sastav stanovništva Republike Srbije je vrlo raznovrstan, što je rezultat dinamicnih dogadaja tokom istorije na ovom prostoru. Većinsko stanovništvo su Srbi, dok pored njih u Srbiji živi još 37 nacionalnosti. Svi građani imaju ista prava i dužnosti i uživaju punu nacionalnu ravnopravnost.

Ustavom Republike Srbije nacionalnim manjinama su zagarantovana prava po najvišim međunarodnim standardima. Na osnovu poslednjeg popisa iz 2002. godine Srbija ima 7.498.001 stanovnika (bez podataka sa Kosova i Metohije), što cini 92,3 odsto stanovništva Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Srbi cine 82,86 odsto stanovništva, zatim slede Madari (3,91 odsto), Bošnjaci (1,82), Romi (1,44), Hrvati (0,94), Albanci (0,82), Slovaci (0,79), Vlasi (0,53), Rumuni (0,46), Bugari (0,27) i drugi.

U službenoj upotrebi su srpski jezik i ćirilično pismo, a koristi se i latinično pismo. Nacionalne manjine imaju zakonsko pravo da svoj jezik i pismo koriste u službenoj upotrebi u područjima u kojima žive.

Stanovništvo u Srbiji je najvećim delom pravoslavno-hrišćanske veroispovesti. Srpska pravoslavna crkva, autokefalna od 1219. godine imala je važnu ulogu u razvoju i očuvanju srpskog nacionalnog identiteta. Rumuni, Bugari i većina romskog stanovništva su takođe pravoslavne vere. Osim Srpske pravoslavne crkve postoje i druge verske zajednice u Srbiji: Islamska, Katolička, Protestantska, Jevrejska i druge.

NACIONALNE MANJINE

U Republici Srbiji žive pripadnici velikog broja nacionalnih manjina. Najbrojnije nacionalne manjine su Albanci, Mađari i Bošnjaci. Prema popisu stanovništva od 1991. godine na podrucju Srbije i Crne Gore 33,7 odsto stanovništva cinili su pripadnici nacionalnih manjina, dok su više od 4/5 manjinske populacije cinili pripadnici albanske, mađarske i bošnjacke nacionalne manjine.

Prema popisu stanovništva iz 2002. godine u Srbiji, bez Kosova i Metohije, živi 1.135.393 pripadnika nacionalnih manjina. Najveci broj nacionalnih manjina živi u Autonomnoj pokrajini Vojvodini – Madari (290.207), Hrvati (56.645), Slovaci (56.637), Rumuni (30.419), Romi (29.057), Bunjevaci (19.766), Rusini (15.626), Makedonci (11.785), Ukrajinci (4.635), Nemci (3.154), Cesi (1.648) i drugi. U centralnoj Srbiji živi 59.952 pripadnika albanske nacionalne manjine, 135.670 Bošnjaka, 18.839 Bugara, 39.953 Vlaha, 3.975 Goranaca, 14.062 Makedonaca, 15.869 Muslimana, 79.136 Roma, 14.569 Hrvata i drugih.

Sproveden je popis u Republici Srbiji 2011 godine, Srbiji ima 7.120.666 stanovnika što je 377.000 manje nego na prethodnom popisu 2002. godine.

U južnoj srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija živi najviše pripadnika albanske nacionalne manjine. S obzirom na to da je poslednji popis stanovništva u kome su ucestvovali pripadnici albanske nacionalne manjine na Kosovu i Metohiji obavljen 1981. godine (pripadnici albanske nacionalne manjine bojkotovali su popis 1991, 2002 i 2011.godine, pa su podaci za tu godinu dobijeni procenom) i da su oružani sukobi, iseljavanje velikog broja Srba i pripadnika drugih manjina i dolazak više desetina hiljada Albanaca iz Albanije nesumnjivo promenili etnicku sliku Kosova i Metohije, ne može se sa sigurnošcu utvrditi koliko pripadnika albanske nacionalne manjine, koji su državljani Srbije, naseljava tu pokrajinu.

Pravni položaj nacionalnih manjina

Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama Srbije i ustavima država članica garantovani su ravnopravnost i jednakost građana bez obzira na nacionalnu pripadnost, religiju ili jezik, kao i ustavna sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti, odnosno uzdržavanja od takvog cinjenja.

Ova povelja propisuje zabranu diskriminacije pripadnika nacionalnih manjina, nasilne asimilacije, izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje. Takođe, ovim dokumentom omogućena su posebna prava na očuvanje posebnosti, udruživanje, saradnju sa sunarodnicima u drugim državama, a države članice u obavezi su da unapreduju punu i efektivnu ravnopravnost i podsticu duh tolerancije.

Za pravni položaj nacionalnih manjina u državnoj zajednici od najvece važnosti su odredbe Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i gradanskim slobodama i odredbe Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, kojima se garantuju ne samo individualna, vec i kolektivna prava nacionalnih manjina.

Prema odredbama ovih dokumenata, kolektivna prava podrazumevaju da pripadnici nacionalnih manjina ucestvuju u procesu odlucivanja, ili odlucuju o pitanjima koja su vezana za njihovu kulturu, obrazovanje, informisanje i upotrebu jezika i pisma u skladu sa zakonom. Radi ostvarivanja prava na samoupravu u oblasti kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina mogu da izaberu nacionalne savete u skladu sa zakonom.

Koristeci to pravo, pripadnici deset nacionalnih manjina konstituisali su svoje nacionalne savete (Bunjevci, Bugari, Bošnjaci, Mađari, Romi, Rumuni, Rusini, Slovaci, Ukrajinci i Hrvati) i njihovi nacionalni saveti uključeni su u proces saradnje sa nadležnim državnim organima.

Većina oblasti društvenog života u kojima su garantovana individualna i kolektivna prava pripadnika nacionalnih manjina u pravnom poretku državne zajednice spada u nadležnost država clanica, dok je saveznim Zakonom o zaštiti prava i sloboda, osim izbora nacionalnih saveta, ureden nacin ostvarivanja službene upotrebe jezika i pisma (obavezna u jedinicama lokalne samouprave gde pripadnici manjina cine najmanje 15 odsto stanovništva) i izbora nacionalnih simbola i znamenja. Polazeci od izložene raspodele nadležnosti, Republika Srbija je nizom svojih zakona uredila nacin ostvarivanja ustavno garantovanih prava i sloboda.

Prema clanu 60 Krivicnog zakona Republike Srbije, predvidena je kazna zatvora od tri meseca do pet godina za one koji na osnovu razlike u nacionalnosti, rasi, veroispovesti, politickom ili drugom ubedenju, etnickoj pripadnosti, polu, jeziku, obrazovanju ili društvenom položaju uskrate ili ogranice prava gradana utvrdena ustavom, zakonom ili drugim propisom ili opštim aktom ili ratifikovanim medunarodnim ugovorom, ili ko na osnovu ove razlike daje gradanima povlastice ili pogodnosti. Kazna zatvora do jedne godine propisana je clanom 61 Krivicnog zakona za one koji suprotno propisima o ravnopravnoj upotrebi jezika ili pisama naroda i narodnosti Jugoslavije uskrate ili ogranice gradaninu da pri ostvarivanju svojih prava upotrebi jezik, odnosno pismo, kojim se služi. Clanom 100 predvidena je kazna zatvora do tri godine, za one koji javno izlože poruzi narode ili narodnosti Jugoslavije ili etnicke grupe koje žive u njoj.

Prema Zakonu o državnim praznicima u Republici Srbiji, zaposleni imaju pravo da ne rade u dane sledecih verskih praznika: pravoslavci – na prvi dan krsne slave, katolici i pripadnici drugih hrišcanskih verskih zajednica – na prvi dan Božica i u dane uskršnjih praznika pocev od Velikog petka zakljucno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru, pripadnici Islamske zajednice – na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama i pripadnici Jevrejske zajednice – na prvi dan Jom Kipura.

Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika u opštinama gde su u službenoj upotrebi jezici nacionalnih manjina glasacki listici štampaju se i na tim jezicima, kao i zapisnik o radu birackog odbora.

Zakonom o lokalnoj samoupravi opštine su odgovorne da se, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom, staraju o zaštiti i ostvarivanju licnih i kolektivnih prava nacionalnih manjina i etnickih grupa, kao i da utvrduju jezike i pisma nacionalnih manjina koji su u službenoj upotrebi na teritoriji opštine. Prema ovom zakonu, u nacionalno mešovitim opštinama osniva se savet za medunacionalne odnose koji cine predstavnici svih nacionalnih i etnickih zajednica.

Zakonom o licnoj karti Republike Srbije utvrdeno je da se obrasci za licne karte štampaju na srpskom jeziku i na drugim jezicima naroda i narodnosti kojima je ustavom obezbedena ravnopravnost upotrebe jezika. Podaci u licnoj karti ispisuju se na jezicima naroda i narodnosti u skladu sa clanom 20 ovog zakona.

Obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina uredeno je zakonima Republike Srbije o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, društvenoj brizi o deci, osnovnoj, srednjoj, višoj školi i univerzitetu.

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da su „gradani Republike Srbije jednaki u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje, bez obzira na pol, rasu, nacionalnu, versku i jezicku pripadnost, uzrast, fizicku i psihicku konstituciju, socijalno i kulturno poreklo, imovno stanje, politicko opredeljenje ili drugo licno svojstvo“. Prema clanu 46 ovog zakona, u obrazovnim ustanovama zabranjene su aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju ili diskriminišu grupe i pojedinci po osnovu rasne, nacionalne, jezicke, verske ili polne pripadnosti, fizicke ili psihicke konstitucije, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno politickog opredeljenja, kao i podsticanje takvih aktivnosti. Osim u ovom zakonu, ove odredbe nalaze se i u dopunjenim i izmenjenim verzijama Zakona o osnovnoj školi i Zakona o srednjoj školi.

Za pripadnike nacionalne manjine, prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na maternjem jeziku, a „izuzetno on se može ostvarivati i na srpskom jeziku“. Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, koriste se udžbenici i nastavna sredstva u skladu sa posebnim zakonom. Pripadnici nacionalne manjine u obrazovno-vaspitnom radu mogu da koriste udžbenike iz maticne države, na osnovu odobrenja ministra.

Zakonom o osnovnoj školi Republike Srbije predvideno je, u clanu 5, pravo pripadnika nacionalnih manjina da nastavni plan i program ostvaruju na maternjem jeziku ili dvojezicno ukoliko se za upis u prvi razred prijavi najmanje 15 ucenika, a ovaj broj može biti i manji ukoliko se pribavi saglasnost ministra prosvete. Istim clanom Zakona utvrdeno je da ukoliko se nastavni plan i program realizuju na srpskom jeziku ucenici, pripadnici nacionalnih manjina slušaju predmet Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture. Zakonom o srednjoj školi predvideni su vidovi obrazovanja koji su sadržani u Zakonu o osnovnoj školi. Clan 27 Zakona o srednjoj školi propisuje da je nastava jezika sa elementima nacionalne kulture fakultativni oblik obrazovno-vaspitnog rada.

Clanom 64 Zakona o društvenoj brizi o deci predvideno je da se predškolsko vaspitanje i obrazovanje u Republici Srbiji može ostvarivati i na jezicima nacionalnih manjina, a da nacine i uslove ostvarivanja osnova programa vaspitno-obrazovnog rada na jezicima manjina propisuje ministar nadležan za poslove prosvete.

Prema zakonima o višoj školi i o univerzitetu, nastava se može izvoditi i na jeziku nacionalne manjine i na nekom od svetskih jezika, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Vlade Republike Srbije. Kada se nastava ostvaruje na jeziku nacionalne manjine maticna knjiga studenata i evidencija o izdatim diplomama vodi se na srpskom jeziku na cirilicnom pismu i na jeziku i pismu nacionalne manjine.

Zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima Republike Srbije utvrduje da se udžbenici štampaju i na jezicima nacionalnih manjina. Takode republickim Zakonom o delatnostima od opšteg interesa u oblasti kulture utvrdeno je da su „opšti interesi u oblasti kulture programi iz oblasti kulture drugih naroda i narodnosti i staranje o zaštiti njihove kulturne baštine“.

IZBEGLICE U SRBIJI

Nakon izbijanja ratnih sukoba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini došlo je do velikih migracija stanovništva srpske, odnosno crnogorske nacionalnosti, koje je spas pronašlo u svojim matičnim republikama – Srbiji i Crnoj Gori.

U zavisnosti od žestine ratnih sukoba i izvora podataka, varirao je i broj izbeglih i raseljenih, krecuci se od 350.000 do 800.000 lica. Teroristicke aktivnosti takozvane Oslobodilacke vojske Kosova, bombardovanje NATO snaga i dolazak jedinica KFOR-a primorali su nealbansko stanovništvo da napusti prostor Kosova i Metohije.

Pocetkom 2000. godine, u saradnji sa UNHCR-om, na teritoriji Republike Srbije zapocela je registracija raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Do jula 2001. godine u Srbiji je registrovano više od 200.000 interno raseljenih osoba.

U aprilu 2001. godine, Komesarijat za izbeglice Republike Srbije u saradnji sa UNHCR-om ponovo je u Republici Srbiji registrovao izbegle, prognane i ratom ugrožene osobe. Prve analize ovih podataka iz jula 2001. godine pokazuju da je u Srbiji registrovano 451.980 lica, od cega 377.731 osoba sa regulisanim izbeglickim statusom i 74.249 ratom ugroženih lica koja po medunarodnom pravu ne ispunjavaju uslove za sticanje statusa izbeglica. Najviše izbeglih je iz Hrvatske (oko 63 odsto), dok je broj izbeglih iz BiH smanjen na 36 odsto.

Bez obzira na mogucnosti za povratak, najveci broj izbeglih i prognanih opredelio se za integraciju u Državnu zajednicu Srbije i Crne Gore i to 60,6 odsto izbeglih i prognanih iz Hrvatske i 59,8 izbeglih iz Bosne i Hercegovine (BiH).

Na teritoriji Republike Srbije registrovano je 408 kolektivnih centara u kojima je smešteno 30.056 lica i to 20.949 izbeglih i prognanih osoba, a 9.107 raseljenih sa Kosova i Metohije. Oko 10.000 osoba se nalazi u „divljim“, neregistrovanim kolektivnim centrima, dok su ostali ili podstanari, ili su pronašli utocište kod rodaka, prijatelja.

Najveca koncentracija izbeglih i prognanih lica je u Vojvodini, na teritoriji Beograda i opštinama Loznica i Šabac.

Raseljene osobe sa Kosova i Metohije su uglavnom smeštene na teritoriji centralne Srbije, a najveci broj nalazi se u Beogradu, Kraljevu, Kragujevcu, Nišu, Smederevu, Kruševcu, Leskovcu, Vranju i Kuršumliji.

Nakon završetka ratnih dejstava, osim redovnih poslova zbrinjavanja izbeglica, nametnulo se i pitanje trajnog rešavanja izbeglickog problema. Postoje tri osnovna vida trajnog rešenja:

1. Repatrijacija u sredine iz kojih izbegla lica poticu;

2. Integracija u sredine u koje su lica izbegla;

3. Odlazak u trece zemlje

Repatrijacija

Aneksom 7 Dejtonskog mirovnog sporazuma i Sporazumom o normalizaciji odnosa Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske, u sklopu trajnog rešavanja izbeglickog pitanja, potvrdeno je pravo izbeglica na povratak.

Repatrijacija kao dugorocno i najprihvatljivije rešenje za izbegla lica, prioritet je Republike Srbije. Realizacija ovog vida trajnog rešenja zahteva prethodne garancije medunarodne zajednice i vlada zemalja u koje se izbeglice vracaju da ce ucesnici ovog procesa biti prihvaceni u tamošnje sredine i da ce im biti obezbedeni uslovi za siguran i dostojanstven život.

U aprilu 1998. godine, izmedu vlada Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske, potpisan je Protokol o proceduri organizovanog povratka izbeglih i prognanih lica u Hrvatsku. Potpisivanjem Protokola, UNHCR-u je priznata uloga vodece medunarodne organizacije koja ce, u skladu sa svojim mandatom, pomoci da se dogovorene procedure obostrano primenjuju. Na ovaj nacin u svoje domove se vratilo 7.550 izbeglica, a još 7.350 lica se u svojoj organizaciji vratilo u Hrvatsku.

Izmedu Državne zajednice Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine za sada ne postoji medudržavni sporazum kojim bi se regulisao organizovani povratak izbeglica u ovu državu. Ideja da se obezbedivanjem sredstava za rekonstrukciju, pojedine opštine otvore za povratak izbeglica dala je vrlo skromne rezultate, o cemu svedoci i podatak o broju povratnika. Veliki gradovi poput Sarajeva, Mostara i Tuzle, iz kojih je izbegao najveci broj ljudi srpske nacionalnosti, još nije dobio status „otvorenih gradova“ cime je onemogucen povratak znacajnog broja ljudi.

Integracija

Iako se repatrijacija smatra osnovnim vidom trajnog rešavanja izbeglickog problema, Državna zajednica Srbije i Crne Gore uvažava cinjenicu da ce se veliki broj izbeglica u njoj trajno nastaniti.

Godine 1994, Vlada Republike Srbije i Komesarijat za izbeglice Republike Srbije zapoceli su sa pripremom Programa za trajno naseljavanje izbeglica na njenoj teritoriji.

Vec 1997. godine, na osnovu pomenutog Programa, Vlada Republike Srbije otpocinje sa Programom izgradnje naselja za trajan smeštaj izbeglica na teritoriji Republike Srbije. U tu svrhu izdvojena su i znacajna budžetska sredstva. Iste godine slican program na teritoriji SRJ sprovodi i Visoki komesarijat UN za izbeglice. Program je skoro identican Programu Vlade Republike Srbije, ali u ovom slucaju donator je UNHCR, koji obezbeduje novcana sredstva za izgradnju stambenih objekata, a država, odnosno opštine gde se naselja grade obezbeduju infrastrukturu i radno mesto za jednog clana izbeglickih porodica.

Ovako zbrinuta lica dobila su državljanstvo SRJ ili su u postupku njegovog sticanja. Opštine u kojima su naselja sagradena obezbedile su radno mesto za clana porodice nepoljoprivrednog domacinstva. Prioritet u dobijanju trajnog smeštaja imale su višeclane porodice, invalidi i samohrane majke.

Limitirana finansijska sredstva sa kojima raspolažu Vlada Republike Srbije i UNHCR su osnovna kocnica koja usporava i ogranicava izgradnju ovakvih naselja.

Odlazak u trece zemlje

Jedna od mogucih opcija za trajno rešavanje izbeglickih pitanja predstavlja i odlazak u trece zemlje. Najveci broj onih koji su se odlucili za odlazak iselilo se preko Medunarodne organizacije za migracije (IOM) i UNHCR-a. Izbeglice se najviše iseljavaju u Kanadu, Australiju i Sjedinjene Americke Države.

U domenu svojih mogucnosti, Komesarijat za izbeglice Republike Srbije nastavice paralelno da radi na ostvarivanju repatrijacije i integracije izbeglica, dva najvažnija i potpuno ravnopravna vida trajnog rešavanja izbeglickog pitanja na ovim prostorima.

ENERGETIKA I RUDARSTVO

Elektroprivredu Srbije (EPS) cine rudnici uglja, elektroenergetski izvori (hidroelektrane, termoelektrane, toplane), prenosna mreža i distributivni sistem.

Srbija je energetski siromašna zemlja. Što se tice njenih energetskih rezervi, Srbija bez Kosova i Metohije ima uglja za narednih 55 godina, a nafte i gasa za 20, ali na nivou sadašnje proizvodnje, koja pokriva oko 25 odsto potreba. Postojeci kapacitet hidro-energije iznosi 10200 GWh godišnje, dok potencijalni kapacitet iznosi 14200 GWh godišnje.

Potrošnja elektricne energije u domacinstvima tokom poslednje decenije raste, a u industriji opada. Po glavi stanovnika potrošnja elektricne energije je u periodu od 1990. do 2000. godine porasla za 44 odsto.

U proteklih deset godina raspoloživost postojecih elektrana smanjena je na 77 odsto zbog slabog održavanja. Smanjeni su proizvodni kapaciteti jer se Kosovo i Metohija nalazi van sistema EPS-a. U toku citave decenije nije izgradena nijedna nova elektrana, a uraden je samo jedan potpuni remont. Od 1990. godine gubici u prenosu i distribuciji su u stalnom porastu i najveci su u Evropi. Cena elektricne energije je višestruko niža nego u regionu.

Od 1975. do 1990. godine u EPS je godišnje ulagano 450 miliona USD (ukupno 7,5 milijardi USD). U periodu od 1990. do 2000. godine u remonte i održavanje godišnje je ulagano manje od deset odsto od planiranog.

Postoji potreba za izgradnjom novih elektrana.

Srbija tokom zima ima manjak struje i to do 40 odsto u prosecnom zimskom danu. Godine 2000. zabeleženo je 55 dana havarijskih redukcija. Prosecni dnevni uvoz struje tokom zime 2000. godine bio je veci od maksimalno moguce proizvodnje naše najvece elektrane TENT B, ili hidroelektrana Ðerdap I i Ðerdap II zajedno.

Da bi se obezbedio bilans proizvodnje uglja, potrebno je obezbediti eksploataciono polje, podici pouzdanost rada sistema, povecati kapacitete sistema i poboljšati uslove rada.

Problem eksproprijacije nije rešavan godinama.

U Srbiji postoje 42 gradske toplane, kapaciteta 5500 MW toplotne energije, ali bez dovoljno energenata i sredstava za njihovu nabavku. Srpske toplane karakteriše nizak stepen pogonske spremnosti zbog nedovoljnog održavanja i zamene dotrajale opreme, zatim cesti ispadi zbog curenja i gubitaka vode, finansijska iscrpljenost i nemogucnost preduzimanja hitnih intervencija na izvorima i mrežama. Grejanje je slabo i postoji potreba za dogrevanje strujom.

RUDARSTVO
Rudarstvo u Srbiji predstavlja osnovu za industriju, pa time i za ekonomiju naše zemlje u celini.

Ugalj

Niskokaloricni ugljevi – ligniti, koji se otkopavaju u rudarskim basenima Kolubare i Kostolca, daju 65 odsto elektricne energije u Srbiji. Znacajan je podatak da se samo na jednom površinskom kopu Kolubare – Polju D, otkopava ugalj koji ucestvuje sa 32 odsto u proizvodnji elektricne energije u Srbiji.

Gradevinski materijal

Uprkos opštem trendu pada industrijske proizvodnje u Srbiji, industrija gradevinskog materijala je znacajna i profitabilna industrijska grana koja doživljava kontinuirani rast (u 2000. godini zabeležen je porast od 20 odsto), a oslonjena je pre svega na mineralne sirovine, odnosno na rudarstvo.

To su fabrike cementa u Beocinu, Kosjericu i Novom Popovcu, industrija opeke u Kikindi, Novom Beceju, Novom Pazaru, Rumi, Kanjiži i tako dalje. Eksploatacija tehnickog i arhitektonskog kamena je takode profitabilna rudarska delatnost i odvija se na površinskim kopovima kod Uba, u Topoli, Jelen Dolu, Arandelovcu. Privatna inicijativa u rudarstvu je najviše izražena u eksploataciji nemetala i gradevinskih materijala.

Bakar i plemeniti metali

Rudarsko-topionicarski basen Bor u svojim rudnicima proizvodi rudu bakra u kolicinama koje su znacajne na regionalnom nivou i svojom aktivnošcu podstice razvoj citavog regiona. Sekundarno izdvajanje plemenitih metala iz rude bakra je takode znacajno.

Industrijski minerali

Eksploatacija industrijskih minerala u Srbiji još uvek nije dobila na znacaju. To su visokoprofitabilni projekti i baziraju se delom na pretpostavljenim i delom na overenim rezervama bornih minerala, fosfata, zeolita, kao i nanosnih ležišta granata, ilmenita, cirkona, i tako dalje. Za eksploataciju industrijskih minerala su narocito zainteresovane strane kompanije.

Podzemne vode

O znacaju podzemnih voda dovoljno govori podatak iz Ministarstva rudarstva i energetike da se devet od deset upucenih zahteva za istraživanje mineralnih sirovina odnosi upravo na istraživanje podzemnih voda. Uglavnom se radi o komercijalnim mineralnim vodama, ciju eksploataciju obavljaju vodece kompanije Knjaz Miloš, Rosa, Ledda, Bivoda, Palanacki kiseljak.

INDUSTRIJA

Oblast industrije i rudarstva Republike Srbije obuhvata vadenje ruda i kamena, preradivacku industriju i proizvodnju i distribuciju elektricne energije, gasa i vode.

Ucešce ovih delatnosti u ukupnoj industrijskoj proizvodnji u 2000. godini:

Preradivacka industrija 75,18 odsto;
Proizvodnja i distribucija elektricne energije, gasa i vode 19,69 odsto;
Vadenje rude i kamena 5,13 odsto.
Preradivacka industrija obuhvata 23 industrijske grane. Ucešce pojedinih grana preradivacke industrije u ukupnoj industrijskoj proizvodnji:

Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pica 19,97 odsto;
Proizvodnja duvanskih proizvoda 1,61 odsto;
Proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina 4,11 odsto;
Proizvodnja odevnih predmeta i krzna 3,00 odsto;
Proizvodnja kože, predmeta od kože i obuce 1,23 odsto;
Proizvodnja predmeta od drveta i plute, osim nameštaja 0,84 odsto;
Proizvodnja celuloze, papira i prerada papira 2,68 odsto;
Izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa 0,97 odsto;
Proizvodnja koksa i derivata nafte 1,14 odsto;
Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda 9,50 odsto;
Proizvodnja gumenih i plasticnih proizvoda 3,63 odsto;
Proizvodnja artikala od nemetalnih minerala 5,49 odsto;
Proizvodnja osnovnih metala 5,74 odsto;
Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina 3,20 odsto;
Proizvodnja mašina i uredaja, osim elektricnih 3,11 odsto;
Proizvodnja kancelarijskih i racunskih mašina 0,01 odsto;
Proizvodnja elektricnih mašina i aparata 2,41 odsto;
Proizvodnja radio, TV i komunikacione opreme 0,31 odsto;
Proizvodnja preciznih i optickih instrumenata 0,22 odsto;
Proizvodnja motornih vozila i prikolica 3,10 odsto;
Proizvodnja ostalih saobracajnih sredstava 0,76 odsto;
Proizvodnja nameštaja i raznovrsnih proizvoda 0,02 odsto;
Reciklaža 0,11 odsto.
U preduzecima iz oblasti industrije i rudarstva zaposleno je 696.540 radnika, odnosno 52 odsto ukupnog broja radnika u Republici Srbiji. U malim preduzecima zaposleno je 82.273 radnika, u srednjim 146.972 radnika i u velikim preduzecima 467.286 radnika.

Donošenjem Zakona o privatizaciji, juna 2001. godine, stvoreni su uslovi za sprovodenje ekonomskih reformi u privredi, a najveci efekti ocekuju se u oblasti industrije.

Velika preduzeca sa finansijskim teškocama moraju da izvrše programsko restrukturiranje. Rec je ne samo o svojinskom, vec i tržišnom, proizvodnom, tehnološkom, organizacionom i kadrovskom restrukturiranju. Strani strateški partneri su zainteresovani za mnoga od ovih preduzeca, pre svega da ucestvuju u njihovoj dokapitalizaciji.

U toku je sprovodenje ekonomskih reformi koje ce promeniti uslove privredivanja i obezbediti dodatne izvore finansiranja. Kljucne su direktne strane investicije kroz privatizaciju preduzeca, odobrene kredite Medunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, sredstva obezbedena na Donatorskoj konferenciji i drugo.

Sve mere koje su do sada preduzete (rešavanje postojecih unutrašnjih i spoljnih dugova, obezbedenje sredstava za uvoz energenata, a posebno aktivnosti u pogledu sprovodenja privatizacije) i koje ce biti preduzete doprinece postepenom oporavku industrije i njenom lakšem prilagodavanju novim uslovima privredivanja.

POLJOPRIVREDA

Srbija se nalazi na površini od ukupno 8.840.000 hektara. Površina poljoprivrednog zemljišta obuhvata 5.734.000 hektara (0,56 ha po stanovniku), a na oko 4.867.000 hektara te površine prostire se obradivo zemljište (0,46 ha po stanovniku). Oko 70 odsto ukupne teritorije Srbije cini poljoprivredno zemljište, dok je 30 odsto pod šumama.

Klima je umereno-kontinentalna, a prosecna temperatura u toku godine iznosi 11 do 12 stepeni Celzijusa. Prosecna temperatura u januaru je od minus jedan do plus jedan stepen, a u junu 22 do 23 stepena Celzijusa. Prosecna godišnja kolicina padavina iznosi 600 do 800 milimetara u ravnicarskim predelima, a u planinskim od 800 do 1.200 milimetara.

Povoljni prirodni i klimatski uslovi pospešuju razvoj poljoprivrede. Ravnicarski regioni Vojvodine, Kosova Polja, Metohije, Pomoravlja, Posavine, Tamnave, Kruševackog i Leskovackog polja pogodni su za mehanizovanu ratarsku i povrtarsku proizvodnju.

Brdoviti i brežuljkasti predeli povoljni su za razvoj vocarske, vinogradarske i stocarske proizvodnje. Brdsko-planinsko podrucje Zlatibora, Rudnika, Stare planine, Kopaonika i Šar-planine su pogodni za razvoj ovcarstva, govedarstva i šumarstva.

U Republici Srbiji ima ukupno 1.305.426 poljoprivrednika koji cine 17,3 odsto ukupne populacije.

Najrazvijenije grane poljoprivrede su stocarstvo (43 odsto) i ratarstvo (42 odsto), zatim sledi vocarstvo i vinogradarstvo (12 odsto), a ostale kulture zastupljene su sa tri odsto.

U Srbiji dominira porodicno gazdinstvo i privatna svojina, dok prosecna velicina komercijalne farme (preduzeca) iznosi 500 do 700 hektara. Porodicno gazdinstvo je vrlo isparcelisano, ima izraženu naturalnu potrošnju i znatno niži stepen komercijalizacije u odnosu na evropske farme.

Poljoprivredno zemljište se obraduje sa 425.000 dvoosovinskih traktora, 261.000 jednoosovinskih traktora, 25.000 kombajna i više od tri miliona prikljucnih mašina. Nedovoljno je razvijena saobracajna infrastruktura, a poljoprivredne mašine i oprema su amortizovane. Prosecna starost traktora je 12, a kombajna 15 godina.

Potrošnja mineralnih dubriva iznosi 36 kilograma aktivne materije po hektaru. Primena agrohemikalija je veoma niska i kontrolisana organizovanom mrežom redovne veterinarske, fitosanitarne i sanitarne kontrole.

U Srbiji je sistem za navodnjavanje instaliran na 180.000 hektara, ali se navodnjava svega 30.000 hektara, što znaci da je navodnjavanje u Srbiji minimalno. Zbog toga nisu iskorišcene mogucnosti vece proizvodnje šecerne repe, suncokreta, soje, povrca i stocnih krmiva.

Svinje su najzastupljenije u stocnom, a oranice i bašte u zemljišnom fondu. Potencijali livada, pašnjaka i oranica nisu dovoljno iskorišceni za intenzivniju i vecu stocarsku proizvodnju.

U Srbiji postoji mreža agrarnih organizacija kao što su komore, zadružni savezi, strucne organizacije i fondovi.

Prema poslednjim podacima u Srbiji ima 6.000 sela.

U seoskim podrucjima postoje brojne manifestacije etnokulture i etno-arta poput sajmova, izložbi, sabora i raznih takmicenja.

Republika Srbija (2002 -2012)

Niz promena karakterišu ovaj vremenski period, obrta i zaokreta kao i uticaja međunarodne zajednice…

Rate this:

Iako predstavljen kao beskrupulozan diktator Moamer el Gadafi je od Libije koja je bila jedna od najsiromašnijih zemalja stvorio naciju sa najvišim standardom u Africi.

Moamer el Gadafi

Od kada je počela libijska revolucija, većina zapadnih medija Moamera el Gadafija predstavljala je kao zločinca i diktatora koji ugnjetava sopstveni narod.

Danas znamo da nije baš sve bilo onako kako je to prikazivala zapadno evropska i američka medijska mašina i da su neka dostignuća Gadafijeve vladavine sve vreme prećutkivana.

Prema sistemu koji je Gadafi razvio dolaskom na vlast obrazovanje i zdravstvena zaštita su bili besplatni u Libiji. Pre dolaska Gadafija na vlast, samo 25 odsto stanovništva bilo je pismeno. Danas 83 odsto Libijaca čita i piše, a 25 odsto ima fakultetsku diplomu.

Ukoliko bi neki građanin odabrao da se bavi zemljoradnjom, od države bi dobio kuću sa zemljom, poljoprivrednu opremu, seme i goveda, kako bi započeo biznis i sve to bespovratno.

Malo je poznato da u Libiji do sada nisu postojali računi za struju, a nisu postojale ni kamate na kredite u bankama koje su sve bile državne.

Gadafiju je najviše zamerano da krši ljudska prava u Libiji, a malo je poznato da je naredio da dok god svaki Libijac ne dobije kuću neće ni njegova porodica. Tako je Gadafijev otac preminuo, a da je još uvek živeo u šatoru.

Kao što to danas praktikuje Dragan Marković Palma, i Gadafi je izlazio u susret mladencima, ali je bio mnogo šire ruke. Tako je svaki mladi bračni par dobijao od države po 50.000 američkih dolara kako bi kupio stan i zasnovao porodicu.

Ukoliko bi Libijac poželo da se školuje u inostranstvu ili bi mu bilo neophodno lečenje van granica zemlje, imao bi novčanu pomoć države koja bi plaćala sve troškove i još bi davala po 2.300 američkih dolara za smeštaj i prevoz.

Država je čak participirala i u kupovini kola, inače jeftinijih nego u Evropi, pa je subvencionisla kupovinu sa 50 odsto učešća.

A kad se već kupe kola, sa benzinom nema problema jer je gorivo u Libiji koštalo 0,14 dolara za litar, što je bilo jeftinije od vode. I hleb je bio praktično besplatan sa cenom od 0,15 dolara za 40 (!) vekni.

Gadafi je znao da je za pustinjsku zemlju voda najbitnija pa je napravio veliki vodovod kroz Saharu koji je spojio Tripoli, Bengazi i Sirt i tako omogućio nesmetano snabdevanje, ali i porast gradske populacije. Na žalost, tokom bombardovanja NATO je dobrim delom ovaj vodovod uništio.

Libiju je ostavio bez ikakvog spoljnog duga sa deviznim rezervama od 150 milijardi dolara, koje su, istina, sa početkom revolucije zamrznute širom sveta.

Svaki Libijac koji nije mogao da nađe zaposlenje po završetku školovanja dobijao je novčanu pomoć u visini plate predviđene za tu vrstu zanimanja. Dok su za svako rođeno dete žene su dobijale po 5.000 američkih dolara

Deo novca zarađen prodajom nafte, glavnog izvoznog artikla zemlje, slivao se na račune svih građana Libije.

Kada je Gadafi došao na vlast, istina prevratom, 1969. godine, Libija je bila jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu. Pre nego je zapao u probleme sa ustanicima Libijci su spadali u narode sa najvišim standardom u Africi.

Toliko o ekonomskom i socijalnom razvoju zemlje, njegovu poltičku represiju niko nije ni osporavao. Ali, da li će Libijci sa više političke slobode živeti bar ovako dobro kako su do sada?

Osim toga, već sada se pokazuje da će te političke slobode biti diskutabilne u državi u kojoj će, kako je najavljeno, biti uveden šerijat, a ne vide se ni jasni obrisi nove vlade.

Prema mišljenju politikologa i šefa Arapskog centra za političke i socijalne analize u Ženevi Riada Sidaouija, postoji mnogo prepreka pre nego što san Libijaca o slobodnom, ali kvalitetnom životu postane java.

„Jedna od prepreka je kompletna institucionalna i politička praznina kao i nedostatak civilnog društva“, izjavio je Sidaoui za nemački državni radio „Dojče vele“.

Političke strukture u Libiji ne postoje. Nema uprave. Iz straha da bi mogle da mu neškode, Moamer Gadafi nikada nije dozvolio osnivanje alternativnih stranaka. Političke odluke u proteklih nekoliko meseci donosilo je Nacionalno prelazno veće.

„Unutar Prelaznog veća postoji širok spektar regionalnih suprotnosti. Istok protiv Zapada. Gadafi je podržavao zapadni deo zemlje. Istok je bio diskriminisan.

Postoji rivalitet između različitih plemena. Postoje ideološke razlike. Zastupljeni su predstavnici konzervativnih islamista, zatim salafista, pa sve do socijalista i liberala“, izjavio je šef Centra za istraživanja arapskog sveta na Univerzitetu u Majncu Ginter Majer.

Kada je reč o Gadafiju, kao neprijatelju, pripadnici milicijskih snaga su do četvrtka bili jedinstveni. Međutim, oni nisu jedinstveni u tome kako treba da izgleda budućnost zemlje.

„Spor dugoročnih pristalica opozicije i Gadafija biće odlučujući za budućnost zemlje kada je reč o zauzimanju pozicija u novoj vladi“, rekao je Majer. On je ukazao da će akteri sa velikim političkim uticajem i dalje biti predstavnici plemena.

„Plemena tradicionalno imaju važnu ulogu. Imamo 130 različitih plemena od kojih su jedni profitirali od Gadafija, dok su drugi bili gubitnici. Postoji veliki rivalitet. Međutim, to su stvari koje se mogu regulisati“, dodao je on.

Pravni sistem u Libiji ubuduće će biti zasnovan na šerijatu zbog čega Sidaoui smatra da to bi mogla da bude jedna od prepreka za brzu demokratizaciju Libije.

„Probleme u budućnosti će više praviti islamisti nego Gadafijevi sledbenici. Širom Libije je prisutno grupisanje islamista. Oni su učestvovali u revoluciji. Međutim, jedan deo njih predstavlja pretnju demokratiji u Libiji, jer oni jednostavno ne veruju u demokratiju“, rekao je on.

Majer, pak, smatra da nema razloga za zabrinutost i dodaje da moramo biti svesni da će, zahvaljujući previranjima, postati uticajne i one snage koje na prvi pogled ne odgovaraju zapadnoj demokratiji.

Rate this:

Osnovan je novi klub malog fudbala, prvi klub koji sačinjavaju isključivo studenti, stanari Studentskog grada Novi beograd. Klub je osnovan u saradnji predsednika Saveza studenata Studentskog grada Dim I, II i IV, sportskog društva Studentski grad i cafe Intermzzo. Sada zainteresovani studenti mogu promovisati, kroz mali fudbal, najveće studentsko naselje na Balkanu i jednu od najboljih kafa u zemlji i šire.

Klub koji je kroz svoje osnivanje prošao kroz jako tezak period učestvovaće u drigoj Futsal ligu „Beograd“ i imaće jako težak zadatak, da pored jako kvalitetnih ekipa uspe sportski da se razvije i opstane u svetu sporta.

Klub sačinavaju igrači koji poseduju jako veliki fudbalski potencijal, pri tome su dobri studenti i ok prijatelji. Sve to bi trebalo da dovede do uspeha, razvoja i napredovanja kluba.

Rate this:

Jagodina — Gradonačelnik Jagodine Dragan Marković nesebično troši na provodadžisanje i stupanje u brak starijih parova, ali ne objašnjava ko puni budžet protiv bele kuge. Ovog leta će gradonačelnik Jagodine, poznatiji kao Palma, poslati u Grčku na more 700 mupkaraca i žena starijih od 38 godina na more, a sve sa ciljem da ih svež morski vazduh i romantična atmosfera letovališta podstaknu da stupe u brak čim se vrate u Jagodinu. Službe Skupštine grada Jagodina popisale su čak 700 neženja i samo 70 žena iz Jagodine starijih od 38 godina, pa je gradonačelnik Jagodine za ostvarenje cilja i sklapanje 700 brakova nedostaje, pozvao devojke i na području Pomoravskog okruga, koji, uz Jagodinu, čine još i Ćuprija, Despotovac, Paraćin, Svilajnac i Rekovac da se pridruže neženjama iz Jagodine. Prema njegovim rečima, parovi će boraviti na moru, u Grčkoj, bolje će se upoznati, a kad se vrate u Jagodinu čekaće ih matičari. „Najbolje je da ih matičari čekaju odmah ispred autobusa, da se posle ne predomisle. Uradićemo sve što je u našoj moći da se „stvori hemija“ između neoženjenih i neudatih. More, sunce, plaža, muzika… ako im i tada ne prorade leptirići u stomaku, ne znam kada će! Ukoliko se sklopi ijedan brak to će biti naš uspeh, a ukoliko dobijemo i neku bebu nema granica našoj sreći“, šali se Marković. On međutim nije precizirao ni u kojim letovalištima u Grčkoj su rezervisani pansioni za ove parove, kao što nije objasnio ni kakav ih smeštaj očekuje, ni koliko dana aranžman traje, a što je najvažnije potpuno su izostale informacije o tome kako je baš Grčka izabrana za destinaciju, koja turistička agencija i prevoznik su dobili ovaj posao od Opštine i koliko novca će opština izdvojiti u ove svrhe. U Gradskoj upravi u Jagodini do sada se venčalo 20 „starijih“ parova. U Gradskoj upravi negiraju da se „stariji“ parovi venčavaju zbog novca, niti je to nekome bio motiv. Parovi novac uglavnom spremaju za bebu. Ima slučajeva da je novac opredeljen i za vantelesnu oplodnju. Inače, odlukom odbornika Supštine grada Jagodina, ukoliko je jedan od supružnika stariji od 38 godina, potpisuje se ugovor u trajanju od pet godina i par dobija 3.000 evra. „Da bi mere borbe protiv „bele kuge“ dale još bolje rezultate, u budžetu za 2012. godinu predvidećemo da svaka porodica koja dobije bebu od 1. juna do 31. decembra dobije i pomoć od 1.200 evra. To je idealna prilika za bračne parove koji se budu upoznali na moru da se venčaju u septembru i da do kraja naredne godine dobiju bebu. Verujem da će akcija uspeti i da ćemo naredne godine imati bar 500 beba više nego što je bio prosek u prethodnim godinama „, kaže Marković. Grad trenutno svakoj porodici koja dobije bebu jednokratno isplaćuje 200 evra. Nezaposlene trudnice i porodilje tokom dve godine dobijaju od grada po 12.000 dinara. Trenutno tu pomoć prima oko 600 žena. „Pored podataka koje nam dostavljaju šefovi i sekretari mesnih kancelarija, ima i ličnih prijava. Majke dolaze i prijavljuju svoje sinove za letovanje u Grčkoj. Kažu da im je to poslednja šansa da dožive da dočekaju unučiće. Sinovi su zdravi i pravi, ali nisu zasnivali bračne zajednice „, priča Verica Pejčić, načelnica Odeljenja za upravne poslove Jagodine. Ni o tome koliko je do sada Jagodinu koštala populaciona politika gradonačelnika Palme, do sada nisu objavljeni podaci. Nepoznato je koliki je budžet predviđen za pomoć starijim parovima, ni odakle se ta pomoć finansira.

Rate this:

Nemački filozof Artur Šopenhauer, bio je, kao što to mnogi znaju, veliki pesimista prema životu a i samom sebi. Verovao je da nikad neće uspeti da uradi ono što je poželeo, ali se, ipak, ubraja među velike nemačke mislioce. Bio je čovekomrzac pa je i sam govorio da su ljudi, ponekad, pravi đavoli. Šopenhauer je rekao da je volja pokretač života. Tu rečenicu je rekao negde pred kraj života, zato što je baš tada, u poznim godinama, uvideo da život ima i neku svetliju stranu. Tek tada je shvatio da ni od čega ne treba odustati, ako se naizgled, čini da je veoma teško. „Treba, naravno, čovek da bude i optimista:“ rekao je Šopenhauer, iako je celog života bio pesimista. Šopenhauer je volju kao pojam u filozofiji otkrio unutar samog čoveka, u njegovoj duši. „Volja je najdublja suština čoveka“ zaključio je filozof. Za njega je volja predstavljala čitav ovaj svet.

Volja je jedna od važnih pojmova u filozofiji. Volja je, uz to, i pozitivna vrlina. Međutim, ja mislim da se i iz te volje može razviti nešto što nije kao volja, nešto negativno. To bi, složili biste se, mogla da bude lenjost. „Nemam volje da uradim nešto“ neko bi rekao. Francuski filozof Žan Žak Ruso je rekao: „Svaki čovek je po prirodi dobar. Međutim iz te dobrote ili svega onoga što je, u krajnjoj suštini pozitivno, prelazi u zlo ili negativno.“

Treba imati volje da se uradi nešto. Jer volja je ta vrlina, koja se vekovima od stoika pa sve do filozofije XVII i XVIII veka, mota oko nas.

Rate this:

Tiho, neprimetno i daleko od očiju javnosti, u specijalno odeljenje KGB-a, godinama su se slivala svedočanstva, izveštaji i dokumenti o susretima i viđenjima čudnih letečih i plovečih objekata.
U novoislandskom naučnom časopisu ‘Pogled u svemir’, zabeleženo je interesantno svedočanstvo pilota Stjuarta Bareta. On je 2. februara 1965. godine letio avionom DC-3, nisko iznad obale severoistočno od Helensvila. Iznenada, na morskoj površini, Baret je ugledao tamne konture nekog neobično dugog plovećeg objekta. Verujući da se radi o nekom ogromnom kitu, kakve je u toj oblasti viđao i ranije, smanjio je brzinu i spustio se nisko iznad morske pučine. Ali, nije se radilo o golemom morskom sisaru. Naprotiv! 

ZAGONETNI PLOVEĆI OBLEKAT

‘Neobični objekat bio je savršeno simetričnog oblika’ – zabeležio je u svoj izveštaj novozelandski pilot. ‘Bio je od nekakvog svetlucavog materijala, ali se spolja nisu mogli videti nikakvi mehanizmi za pokretanje i upravljanje. Tajanstveno je plovilo bilo dugo oko 30, a široko oko pet metara, a njegov oblik nije odgovarao nijednom poznatom tipu podmornice!…’
Zašto podmornice?!… Zar se radilo o podmornici?
    – Veroatno! – smatra Baret. – Jer, upravo kada sam se našao iznad zagonetnog objekta, on je naglo zaronio. Istog su trena kazaljke na kontrolnoj tabli u avionu ludo zaigrale. Pokušao sam mu se približiti, ali je misteriozno plovilom netragom nestalo u morskim dubinama.
Moćnici bivšeg Sovjetskog Saveza svojevremeno su uveli centralizirano prikupljanje podataka o zagonetnim pojavama i neidetifikovanim plovećim i letećim objektima, a izveštaji su obuhvatali područja od Baltika do Pacifika. Bili su to ultra tajni projekti koje je kontrolirao moćni KGB, a vođeni su pod različitim imenima: ‘Mreža’, zatim ‘Galaktika’, a potom ‘Horizont’.

Tiho i daleko od očiju javnosti, u specijalno odeljenje KGB-a, godinama su se slivala svedočanstva, izveštaji i dokumenti o susretima i viđenjima čudnih letećih i plovećih objekata. U golemu mrežu specijalnih izveštača bili su uključeni vojnici, pomorci, policajci, piloti, čak i partijski aktivisti sa dalekih prostranstava.
Na čelu istraživačkog tima KGB je postavio čoveka od velikog poverenja, obaveštajnog pukovnika Borisa Sokolova, koga ‘Aganjokov’ publicista Aleksandar Nikonov poslednjih godina javno optužuje da je preko 400 najznačajnijih dosijea, uključujuci i najvrednija dokumenta i video snimke o pojavama letećih tanjira i neidentifikovanih plovećih objekata na nebu i u vodama bivseg SSSR-a predao Zapadu, najviše Amerikancima.
– Hiljade drugih nista manje značajnih izveštaja o problemu letećih tanjira – tvrdi javno Nikolov – Sokolov je držao u putnom kovčegu, na tavanu svoje dace… O njima se vec dugo ništa ne zna. Možda su već odavno nestali iz Rusije…
Da bi dokazao svoju hipotezu da je rusku nuklearnu podmornicu ‘Kursk’ potopilo zagonetno plovilo ‘koje ne pripada nijednoj zemlji sa naseg planeta, Aleksandar Nikonov je razgovarao i sa Borisom Surikovim, možda i najvećim ruskim autoritetom za leteće i ploveće neidentifikovane objekte. Surikov se proslavio time što je uspeo da raskrinka brojne fotografije i autore video-snimaka letećih tanjira, dokazavši da se radi o prefinjenim falsifikatima, a ne o istinitim foto-dokumentima!     Surinovu je neshvatljivo, čak i smešno što zvanične državne strukture u Rusiji službeno poriču pojavu neidentifikovanih letećih i plovećih objekata u vreme kada neke zemlje, poput Francuske i Čilea ‘službeno priznaju postojanje tehničkih objekata vanzemaljskog porekla u atmosferi oko Zemlje’!
Istina je – kaže Boris Surikov – da su mnoge epizode o kojima govore storije iz zapadnjačkih izvora izmišljene, ali neidentifikovani ploveći i leteći objekti su – gruba istina. Oni postoje i deo su naše svakodnevnosti!
To bi moglo biti tačno. Uostalom, postoje i verodostojni izveštaji i dokumenti.Postoje epizode koje nisu izmišljene i koje je teško demantovati. Uostalom, evo šta je doživio japanski pilot Jokomo Shiu…
Tog dana Shiu je iz Baze poleteo u 20,18 sati. Već nakon petnaestak minuta ispod sebe je video nešto neverovatno – poput kakva priviđenja – otvorilo se more! Fantastični prizor pratile su eksplozije, a onda se iz morske pene vinulo nešto što je bilo nalik izduženom srebrnom disku. Jokomo je mehanički uključio radio i obavestio Bazu:

– Nalazim se iznad Oshime… Ispod mene leti nešto nalik letećem disku… Izronio je iz mora… šta da radim? Prijem…
– Prati ga! – dobio je odgovor.

Jokomo je okrenuo aparat udesno i našao se iza misteriozne letelice. Bio joj je ‘u repu’ i pratio ju je prema otvorenoj pučini. Istocremeno je obaveštavao Bazu o svemu što se dešavalo ispred njega.

– Letelica menja boju. Postaje purpurnocrvena… Sada je narandžasta… Povećava brzinu… Nisam u stanju više da je pratim… Beži mi… Nestaje… Šta da radim?!

OTVORITI TAJNE DOSIJEE

Letelica je uistinu nestala, a Baza je pozvala Jokoma da se vrati. Okrenuo je aparat, ali te noći za njega nisu prestala uzbuđenja. Kada se ponovo našao u blizini Ošime, pogledao je mesto odakle se u nebo vinula misteriozna letelica. I ponovo se zapanjio: na dnu mora, nešto je gorelo!
Svuda unaokolo dokle je sezao pilotov pogled pružao se fantastičan prizor:more se presijavalo u raznim nijansama narandžaste boje! Nešto slično Jokomo Shio nikada u životu nije imao priliku da vidi.
Neverovatni događajim registrovani su poslednjih godina na različitim pomorskim meridijanima, a saradnik moskovskog nedeljnog lista ‘Aganjok’ Aleksandar Nikonov s pravom smatra ‘da je, konačno, krajnje vreme da otvorimo tajne dosijee i da priznamo da postoje misterije koje nismo u stanju racionalno da rešimo’ i dodaje da ruska nuklearna podmornica ‘Kursk’ nije jedina žrtva neidentifikovanih podvodnih plovila, podsećajući čitaoce da je na jednako misteriozan način nestala i americka atomska podmornica ‘Tresche’ – Lisica.
Poslednja poruka sa nekadašnjeg ponosa američke ratne mornarice bila je krajnje uznemirujuća:

‘…Nalazimo se na planiranoj dubini… Svuda okolo vlada besprekoran mir. Plovimo napred… Uskoro emo biti na… Ali, kakva je ovo buka?!… Primećujemo svetla… Ali, zar je to moguće?!… Na ovim dubinama… Auuu, gotovi smo!… Togo…’

I to je bilo sve! Kakva je to svetla primetio zapovednik podmornice na dubinama kojima je plovila ‘Tresche’? Otkud toliko čudenje u njegovom glasu i zašto do kraja nije izgovorio posljednju rečenicu?!
Odgovor na ova pitanja odneo je sa sobom – u smrt i okeansko ništavilo!

UKLETA PODMORNICA

Desilo se to 9. aprila 1963. godine u vodama Atlantika, sasvim blizu zlokobnog Bermudskog trougla. I jos nešto: američka atomska podmornica, koja je ime dobila zbog uverenja njenih konstruktora i graditelja da je neuništiva i da se može izvući iz najneugodnijih situacija, u trenutku nestanka bila je u pratnji dva americka vojna broda. No, to joj nije pomoglo. Jednostavno je nestala!
Ali, time se ne završava priča o lukavoj ‘Lisici’. Nekoliko dana nakon katastrofe,utvrdeno je da se njeni ostaci, navodno, nalaze na 3.000 metara dubine, a četiri godine kasnije, u leto 1967. godine, dogodilo se nesto što je do kraja zbunilo američke pomorske eksperte.
Za vreme krstarenja luksuznom jahtom iznad područja gde je nestala ‘Lisica’, jedna američka porodica, na površini uzburkanog mora, najednom je ugledala potonulu americku atomsku podmornicu. Šta više, počeli su da pozivaju, ali kada im niko nije odgovorio, približili su se još bliže. Tek tada su na boku podmornice procitali ime ‘Tresche’!
I ne samo to: primetili su duž vodene linije i jednu dugu pukotinu, koja uopšte nije smetala podmornici da se odrzava na povrsini i – plovi!
Dve godine kasnije Amerikanci su pretrpili još jedan gubitak. U vodama oko Azorskih otoka netragom je nestala nuklearna podmornica ‘Škorpion’!
Šta se dogodilo?
Nakon jednomesečnih pomorskih vojnih vežbi u sastavu šeste flote u Mediteranu, tog 21. Juna 1969. godine, američka je podmornica uspostavila vezu sa svojom bazom u Norfolku. U kratkom razgovoru, komandant ‘Škorpiona’, iskusni pomorac Fresis A. Slajteri, raportirao je da plovidba teče u najboljem redu, da je posada u odličnoj formi i da svi jedva čekaju da se vrate, kako bi se sreli sa svojim porodicama. I to je bilo sve!
‘Škorpion’ se nikada više nije oglasio, a opsežna potraga za njim bila je uzaludna. Tek, pet meseci kasnije, 29. septembra 1969. godine, njeno nepomično telo otkriveno je na dnu Atlantika, ali nikada nije ustanovljeno šta je bio istinski uzrok njenog zagonetnog potonuća!
Mnogi istraživači i iskusni pomorci s pravom smatraju da je Bermudski trougao nesumnjivo složena i višeslojna misterija. Ona u sebi krije brojne dvojbe, sumnje i pretpostavke, koje su podjednako zanimljive, zbunjujuće i zagonetne – od verovanja da se u morskim dubinama kriju ostaci legendarne civilizacije Atlantide do pretpostavke da su upravo na tom mjestu, na morskom dnu izmedu Floride, Bahama i Puerto Rika, svoju tajnu podmorsku bazu smestili neznani gosti iz svemira, koji otimajući avione i brodove i kidnapujući pilote i pomorce za svoje tajanstvene eksperimente kontroliraju naučne domete Zemljana.
Svedočanstva o nepoznatim plovećim objektima i neidetifikovanim letelicama koje vršljaju morskim dubinama neretko su tema i ozbiljnih naučnih skupova. Opisaćemo nekoliko slučajeva u kojima su očevici strogo pouzdane osobe, neretko naučnici, kojima se može verovati. Zagonetne pojave registrovane su na različitim mestima našeg planeta, ali im je svima zajedničko da do danas nisu racionalno objašnjene.

DRAMA U ARTIČKIM VODAMA

Prema američkim saznanjima, KGB je u strogoj tajnosti čuvao najmanje 19 dosijea o stradanjima sovjetskih ‘migova’ koji su imali zadatak da unište neidentifikovane letelice što su se vrzmale iznad sovjetskih vojnih baza! Nekako u isto vreme kada su se visoki avio i pomorski vojni i civilnim eksperti Sjedinjenih Država, izvodeći ultratajne vojne manevre u vodama Puerto Rika (područje koje pripada Bermudskom trouglu), osvedočili da su za sve vreme vežbe bili pod prismotrom ‘uljeza’ – neidentifikovane podmornice – koja je raspolagala fantastičnim karakteristika i bila neuhvatljiva za američke pomorske i vazduhoplovne snage, u drugom delu sveta, u severnom Atlantiku, poznati arktičkiistraživač doktor Rubens J. Villel, te kormilar i dežurni oficir, koji su učestvovali u vojnim-mornaričkim manevrima pod službenim nazivom ‘Operacija Deep Free Z.’, iznenada su postali svedocima tajanstvenog događaja koji će dugo vremena biti predmetom najsuptilnije istrage američkih naučnika.
Evo kako je taj zbunjujući događaj opisao Solomon Suljman:
‘…Dan se bližio smiraju. Doktor Villela se nalazio na palubi, kada je odjednom vidio da se nešto pojavilo iz morske vode. Silovitom snagom probilo je led debljine od tri metra i poput ogromnog srebrnastog metka nestalo u nebesima. Ogromne sante leda podignute na nekoliko desetina metara sa topovskom bukom sručile su se nazad na ledeni sprud, a voda u ogromnoj rupi naprosto je ključala. Iznad nje su se dizali oblaci pare, što je najverovatnije ukazivalo na džinovsku energiju procesa, koji tek što se odigrao…’
Kome je pripadala neidentifikovana letelica koja je izletela iz hladnih arktičkih voda? Šta je radila i gde je nestala?
Mnogo kasnije, u vreme Jeljcina, američki i ruski naučnici su izmenili tajna dokumenta i saznanja o nekim slučajevima za koje je bila zainteresovana i jedna i druga strana. Prema američkim saznanjima, KGB je u strogoj tajnosti čuvao dosijee o stradanjima sovjetskih letelica koje su imali zadatak da unište neidentifikovane letelice, a neke od njih vinule su se, poput projektila, iz morskih dubina. Kako su Sovjeti verovali da se radi o najnovijim američkim špijunskim letelicama, pokušavali su da ih zaustave i obore, ali su njihovi ‘migovi’ doživljavali tragičan kraj.
Iz tih dramatičnih vremena potiče i fotografija neidetifikovanog letećeg objekta u obliku cigare, koja je snimljena neposredno nakon izletanja tajanstvene letelice iz morskih dubina. Desilo se to iza polarnog kruga, nedaleko od dalekog Koljskog poluotoka. Slučaj nikada nije objašnjen, ali su članovi specijalno oformljene komisije, koju je predvodio ugledni sovjetski ufolog, zamenik rukovodioca Sekcije za podvodna istraživanja Akademije nauka SSSR, doktor V. Ažaža, sakupili podatke da su samo u dve godine -1980. i 1981. – stanovnici okolnih sovjetskih oblasti registrovali izletanje iz voda ovog regiona najmanje 36 misterioznih letećih objekata. Istraživanja koja su sledećih mesici i godina preduzeta nisu sovjetske naučnike odvela do racionalnih odgovora. Tako su i ovi slučajevi adaktirani. Ali, krenimo dalje.
Petnaestog oktobra 1975. godine u 16 sati, u neposrednoj blizini Marseja, u francuskim priobalnim vodama, iznenada je iz vode izleteo srebrnasti disk sa prečnikom oko deset metara. Prema izjavama jednog inženjera za svetionike i bankine, te 16 radnika koji su bili očevici čudnog događaja, tajanstveni disk (leteći tanjir) je napravio nekoliko krugova, zatim se podigao na visinu od nekih 120 metara, ostao na toj visini oko 90 sekundi, a zatim iz mesta jurnuo neshvatljivom brzinom i nestao u nebu.
Godina 1977. po mnogo čemu je bila godina NLO-a. Viđani su iznad mnogih područja sveta, a dopisnik novinske agencije Reuters iz Tokija, 29. oktobra je odaslao sledeću vest:
‘Iz Urugvaja, gde su poslednjih meseci viđeni u velikom broju, leteći tanjiri su se, izgleda, preselili u Japan’. Prema izjavama očevidaca, jedan tajanstveni leteći predmet pojavio se na nebu iznad severnog dela ostrva Honšu. Pilot japanske kompanije Jal i jedan astronom, izjavili su da su videli vatrenu loptu koja se, pred njihovim očima, podelila u više manjih, koje su se već sledećeg trenutka izgubile u dubokim vodama Pacifika!…’
No, vratimo se već pominjanom članku uglednog profesora S. Sandersona ‘Aboridžini morskih dubina’, objavljenom 1972. godine (br. 9) u moskovskom časopisu ‘Tehnika malodezi’. 

ŠTA SKRIVAJU MORA I OKEANI

U tom tekstu, profesor Sanderson navodi više interesantnih svedočanstava o pojavama neidentifikovanih plivajuće-letećih objekata. Između ostalih, pominje i epizodu koja se odigrala 20. maja 1967. godine u 18,15 sati, daleko od ledenih polarnih predela, otprilike 180 kilometara od brazilske obale, u toplim vodama Atlantika. Šta se, zapravo, dogodilo?
‘…Oficiri i komanda argentinskog broda ‘Navvero’ su večerali kada je zapovednik broda, iskusnog pomorca Yulijana Lucasa Ardanza, hitno pozvao na palubu dežurni oficir Jorje Montoja. Dežurni oficir mu je saopštio da je registrovao neko čudno plovilo koje prati njihov brod. Zapovednik je izleteo na palubu iprimetio da se sa desne strane, otprilike 50 fita od ‘Navveroa’ kreće neki nepoznati ploveći objekat nesvakidašnjeg oblika. Bio je nalik cigari i imao je dužinu oko 110 fita. Začudo, plovilo nije proizvodilo nikakav zvuk, niti je iza sebe u vodi ostavljalo uobičajni trag. No, ono što je bilo najčudnije i što je iskusnog pomorca činilo zbunjenim leži u činjenici da je misteriozni ploveći objekat zračio snažnom plavkasto-belom svetlošću.
Zapovednik argentinskog broda Yulijan Lucas Ardanz zabeležio je u brodski dnevnik da na čudnom plovećem objektu nije zapazio ništa što je karakteristično za uobičajne podmornice, na njemu nije bilo kule, periskopa, mosta… Plovilo je bilo savršeno glatko i kretalo se istom brzinom kao i njegov brod – oko 25 čvorova na sat. Posle izvesnog vremena, zagonetna je podmornica iznenada promenila smer za 90 stepeni, zaronila, prošla ispod ‘Navveroa’ i nestala u mračnim dubinama Atlantskog okeana.
Solomon Suljman navodi i tragični slučaj, verovatno vezan za tajanstveni ‘roneći’ objekat, koji se dogodio u italijanski teritorijalnim vodama 18. septembra 1978. godine. Ribar po imenu Vincetti tog je dana sa svojom kočom otplovio na Jadran, a već sledećeg dana načđen je na dubini od 20 metara. Ovu čudnu tragediju obeležile su dve neobične okolnosti: nije se dogodio nikakav sudar, jer na čamcu nije bilo nikakvih tragova koji bi upućivali na to, a drugo, prilikom obdukcije, u plućima nesretnog Vincetta nije pronađena nijedna kap vode!
Tragičnog dana, u području Jadrana u kome je Vincetti obično lovio ribu, neki su ribari registrovali misteriozni ‘stub svetlosti’, koji je izbijao iz mora, a kada su mu se približili on je zaronio i nestao. Te 1978. godine Jadransko je more postalo središnja tema mnogih lovaca na misterije. U njegovim su se vodama događale krajnje neobjašnjive pojave i fenomeni.
U noći 3. novembra italijanski ribar Antonio Paleska iz San Benedeta del Tronta prvi put opaža neobičnu pojavu na moru:
– Bio sam na otvorenom moru kada sam, oko tri ili četiri sata ujutro, opazio neku čudnu gotovo ružičastu svetlost kako prati moju koču. Moram priznati da sam se uplašio, jer takvo nešto nikada u životu nisam vidio. Sakupio sam mrežu i krenuo prema obali. No, tajanstveno ružičasto svetlo me i dalje pratilo. Obilazilo je oko moje koče i ja nisam mogao odgonetnuti šta bi to moglo da bude. Užasno sam se uplašio. Tek kada sam se približio obali, posle puna dva sata pratnje, tajanstveno je svetlo prestalo da me prati. Nestalo je u dubinama mora.
Prvih su dana italijanski ribari zbijali šale na račun Antonia Paleska, ali su uskoro – kada su se i sami uverili u neobične pojave – u pomoc pozvali civilne i vojne eksperte. Tih su dana mnogi ribari bili svedocima pojave čudne svetlosti, golemih vodenih stupova koji su iznenada izbijali iz mora, penušanja i ključanja vode, zagonetnih belih pruga, loptastih letećih tela što su izletali iz mora i ponovo se vraćala u njega…
– Iznenada sam na radaru ugledao neko čudno telo koje nas prati – ispričao je svoj doživljaj Đovani Merlini, zapovednik ribarskog broda ‘Andrea Padre’. – Upitao sam: Ko je iza nas? Javite se!… Mornari su mi rekli da iza nas nema nikoga. Naljutio sam se i otišao da se u to sam uverim. I zaista, nisam video nikoga da nas prati, ali je radar i dalje registrovao nekog fantomskog pratioca koji je imao oblik plovećeg pauka!
Drugi italijanski ribar, Alberto Matuči, koji je tih dana ribario na svojoj koči ‘Luna Madre’, ispričao je novinarima sledeće:
– Prvo je naš radar poludeo, a zatim nas je iznenada zaslepila jaka svetlost koja se neprestano premeštala po moru. Najčudnije u svemu tome bilo je što se ta misteriozna svetlost nije reflektovala na moru!…

ŠTA SE ZBIVA ISPOD VODE

U noći 9. novembra neobične fenomene po prvi put registruje jedan vojni patrolni čamac CP 2018 italijanske Ratne mornarice. Oko 20,45 sati, dok su se nalazili devet kilometara daleko od Silvi Marine, ugledali su ružičastu svetlost kojase rasipala u prečniku oko tri stotine metara, a zatim odjednom nestala. Sva kasnija patroliranja bila su bezuspešna, a more na kome se fantomska svetlost pojavila duboko je oko 23 metra i isključuje svaku mogućnost prisustva podmornice.
Narednih dana uplašeni ribari nisu isplovljavali na jadransku pučinu, ali su i dalje bili svedoci neobičnih pojava.
– Nalazio sam se šest kilometara od obale – seća se Đuzepe Merlini. – Bilo je oko 10 sati ujutro kada sam primetio da se nešto čudno događalo sa radarom. Kao da ga je neko isključio.

Pogledao sam oko sebe i opazio ogromnu brazdu kako preseca more. Takav trag iza sebe ostavlja jedno veliki motorni brod. Medutim, na površini mora nije bilo ničeg, baš ničeg!
Slične tragove u moru videlo je bar dvadesetak pomoraca. Ali, drugi ribari doživeli su da u njihovoj blizini iznenada, bez ikakvog vidljivog i logičnog razloga, proključa more!
– Prvo je vladao mukli mir, a more je bilo glatko poput ulja – seća se Karlo Vodi. – Odjednom, nedaleko od nas, voda počinje da ključa. Utisak je kao da se ispod mora nalazi nekakva mašina koja proizvodi penu. Ogromnu penu, barem 600-700 metara u prečniku. Usred te pene kao da se pokretalo nekakvo golemo, tamno, ploveće telo…

Analizirajući fantomske pojave u Jadranu, italijanski pukovnik De Martino izjavio je novinarima da se većina zagonetnih pojava može pripisati prisustvu stranih podmornica, ali što se tiče vodenih stupova, svetlećih fenomena i smetnji na radarima, to spada u istu kategoriju kojoj pripadaju i – leteći tanjiri!
Ovakvih slučajeva ima u celom svetu. Šta su misteriozni predmeti koji izleću iz mora praćeni bleštavom svetlošću, možemo samo da nagađamo, a u arhivama KGB-a možda se krije i pravi odgovor na ovo pitanje. Jedno je sigurno, naša planeta, a pogotovo dubine mora i okeana, nisu još nimalo istražene, a u tim dubinama kriju se očigledno velike tajne.etan tekst zahteva ovog ‘doktora dobročinitelja’.

Rate this:

Red vožnje Beograd – Arilje – Ivanjica

Polazak	Dolazak	Povatna	Peron	km	Polazak stanica	Via	Prevoznik
05:55	09:20	DA	15	197	БЕОГРАД	ЧАЧКА,АРИЉА И ИВАЊИЦЕ	ПЕГАЗ ИВАЊИЦА
07:00	10:55	DA	14	197	БЕОГРАД	ЧАЧКА,АРИЉА И ИВАЊИЦЕ	ПЕГАЗ ИВАЊИЦА
14:00	17:55	DA	12	197	БЕОГРАД	ЧАЧКА,АРИЉА И ИВАЊИЦЕ	ПЕГАЗ ИВАЊИЦА
16:30	20:25	DA	15	197	БЕОГРАД	ЧАЧКА,АРИЉА И ИВАЊИЦЕ	ПЕГАЗ ИВАЊИЦА
21:20	01:15	DA	12	197	БЕОГРАД	ЧАЧКА,АРИЉА И ИВАЊИЦЕ	ПЕГАЗ ИВАЊИЦА

. . .

Autoprevoznik iz Ivanjice (Pegaz)  po svom dobrom starom običaju svoje studente iz istoimenog grada uvodi u red veličina, tih da put od naše prestonice do kuće i nazad plaćaju po punoj ceni (bez studentskog popusta – osim lica sa karticom za popust) i bez prava na povratnu kartu. Trenutno ublažavajuća solucija za studente da sa studentskim popustom i povratnom kartom kod istog autoprevoznika do Arilja plate skoro pa 3 puta manje put do kuće i nazad. Jer studenti moraju da izdvoje za kartu iz Beograda do Ivanjce 1450 din i iz Ivanjice do Beograda 1290 din a cena karte Beograd – Arilje sa studentskim popustom kada je u pitanju povratna karta iznosi 990 din. Ako uzmemo da je udaljenost Arilja od Ivanjice samo 28 km onda do zaključka dolazite sami. A već godinama u nazad, pa tako je i sada, studenti iz Ivanjice ni onaj popust koji imaju ne mogu da koriste na polascima petkom iz Beograda za Ivanjicu i nedeljom na polascima prema prestonici, što su inače udarni dani za putovanje studenata. Povratna karta i studentski popust do Arilja takodje ne važi tim danima!!!

STUDENTI I NJIHOVI RODITELJI SU OGORČENI I TRAŽE POMOĆ U REŠAVANJU NASTALE SITACIJE KAO I ZAŠTITE PRAVA STUDENATA NA POPUSTE U NAŠOJ ZEMLJI.

Rate this:

KANKUN – Klimatske promene indirektno će odnositi skoro milion života i nanositi štetu od 157 milijardi dolara godišnje do 2030. godine, objavljeno je na samitu koji se u meksičkom Kankunu vode pod okriljem Ujedinjenih nacija (COP-16).

Učesnici samita o klimatskim promenama u Meksiku COP-16

Najveća tragedija dešavaće se u pedesetak najsiromašnijih svetskih zemalja, a Sjedinjene Američke Države će platiti najveću ekonomsku štetu, navodi se u izveštaju humanitarne nevladine organizacije DARA, iz Madrida, i koalicije ostrvskih zemalja i država koje su najviše ugrožene promenama klime.
U studiji je procenjeno kakve će posledice gobalno zagrevanje imati u 184 države sveta u oblastima zdravlja, elementarnih katastrofa, gubitka ljudskog staništa i ekonomskog stresa.

Zemlje koje će biti najteže pogođene, uključujući Indiju, ujedno su one koje najmanje doprinose klimatskim promenama, navodi se u izveštaju.
Više od polovine godišnjeg ekonomskog gubitka od 157 milijardi dolara dešavaće se u industrijski razvijenim zemljama na čelu sa SAD, Japanom i Nemačkom.
Salimul Hak, istraživač Međunarodnog instituta za prirodnu sredinu i razvoj, sa sedištem u Londonu, kaže da ovi zaključci ukazuju na neophodnost preduzimanja odbrambenih mera protiv klimatskih promena odmah, a ne kasnije.
„Sada ulazimo u veoma osetljivu fazu postojanja ove planete i postojanja čovečanstva“, rekao je Hak.

Član ONG Sijera Kluba protestuje protiv zemalja koje izbegavaju temu klimatskim promena na plaži u Kankunu.

Rate this:

SAN BERNARDINO – Solarni projekat koji je započela vlada Kalifornije mogao bi da do istrebljenja dovede više od 3.000 pustinjskih kornjača, a čak 700 bi bilo pobijeno tokom izgradnje elektrane.

Solarna elektrana bi, prema planu, trabalo da bude izgrađena na površini od 2, 27 hektara nadomak gradića Pem, u američkoj saveznoj državi Nevada, a ceo projekat vodi američka energetska kompanija „Brajtsors enerdži“.
Ova vest je širom Amerike izazvala burnu polemiku oko pitanja očuvanja životne sredine i ugroženih životinjskih vrsta, s jedne, i potrage za alternativnim i čistijim izvorima energije, s druge strane.
Čini se da, međutim, ovo neće biti kratkog daha, već će biti pitanje oko koga će se godinama raspravljati, s obzirom na to da sve veći broj kompanija istražuje alternativne načine dobijanja energije – poput solarne ili energije vetra.
Državni zvaničnici su naredili kompaniji „Brajtsors enerdži“ da obustavi radove, iako je dve trećine projekta već gotovo, jer je najveća koncentracija pustinjskih kornjača upravo na lokaciji na kojoj bi trebalo da se izgradi preostala trećina.
U međuvremenu je reagovalo američko Udruženje za zaštitu životinja, koje je saopštilo da će pokušati da utiče na menadžment kompanije da pronađe novu lokaciju za izgradnju završnog dela ovog projekta.

Rate this:

Zaljubljeni parovi tvrde da je prvi pogled dovoljan da bi znali da je njihov partner ‘onaj pravi’. Naučnici, međutim, smatraju da je “prvi pogled” pre početak seksualne, nego ljubavne veze. Ko je u pravu?

Da bi otkrili kako ljudi tumače “prvi pogled”, dr Ben Džons iz Laboratorije za istraživanje lica sa Univerziteta u Aberdenu sproveli su studiju koja je uključivala volontere zadužene za posmatranje digitalnih slika – žene i muškaraca koji izgledaju srećno ili zgađeno.

Volonteri su imali zadatak da spare identične slike, ali je na jednom primerku fotografisana osoba gledala direktno u foto aparat, a na drugom u stranu.

Volontere su onda zamolili da ocene privlačnost slika.

Istraživači su otkirili da privlačnost među polovima zavisi od toga gde je pogled uperen.

Na osnovu odgovora istraživači su utvrdili da ukoliko pogled osobe na slici “govori” da je privlačite, utoliko će vam se više dopasti.

Ta pojava naročito je dolazila do izražaja ukoliko je lice na slici bilo suprotnog pola.

„Izgleda da je ovo pitanje narcisoidnosti. Ljude privlače osobe kojima su i sami privlačni. To je zaista prost efekat, da smo mi svi do određenog nivoa svesni da smo atraktivniji ukoliko se smešimo ljudima i pri tome ih gledamo direktno u oči’’, rekao je dr Džons.

Društveni signali koji nam govore koliko smo privlačni nekom drugom su veoma značajni. Privlačni smo ljudima koji su nama privlačni, i to pokazuje da privlačnost nije pitanje samo fizičke lepote.

„Osnovna stvar koju smo otkrili je da ljudi vole lica sa direktnim pogledom više nego ona gde je pogled sklonjen u stranu. Drugim rečima, ljudima je privlačnije ukoliko ih gledaju.

Potrebno je dosta truda da biste privukli osobu koja vam se dopada.

Kako biste svoje nastojanje učinili što efikasnijim, vodite računa o tome da vam pogled u toku razgovora ne luta. Ohrabrite se i pogledajte ljubavi pravo u oči.

Rate this:

Od 1. maja 2011. građanima Srbije neće biti potrebne vize za boravak u Japanu u trajanju do 90 dana. Ova promena, kako ističu u Ambasadi Japana, odnosi se samo na građane koji imaju biometrijski pasoš.

Tokio, Foto: dalangalma/Flickr

„Od 1. maja državljani Republike Srbije koji putuju u Japan radi turizma, poslovnog putovanja, posete rođacima ili poznanicima, ili učešća na sportskim takmičenjima bez posebnog honorara, mogu boraviti u Japanu do 90 dana bez vize“, kaže se u saopštenju Ambasade Japana.

Građani koji imaju plavi pasoš, bez obzira da li se radi o kratkom boravku u Japanu do 90 dana i bez plaćenog honorara, i dalje treba da pribave odgovarajuću vizu.

„Od 1. maja državljani Republike Srbije koji putuju u Japan radi turizma, poslovnog putovanja, posete rođacima ili poznanicima, ili učešća na sportskim takmičenjima bez posebnog honorara, mogu boraviti u Japanu do 90 dana bez vize“, kaže se u saopštenju Ambasade Japana.

Građani koji imaju plavi pasoš, bez obzira da li se radi o kratkom boravku u Japanu do 90 dana i bez plaćenog honorara, i dalje treba da pribave odgovarajuću vizu.

„Povodom prirodne katastrofe koja je pogodila Japan, primili smo mnogobrojne reči podrške, saosećanja i ponude raznih vrsta pomoći. Zahvaljujući vašoj podršci, Japan je sigurnim koracima počeo da se obnavlja. Uvek ćete biti dobrodošli u Japan“, piše u saopštenju ambasade Japana.

Rate this:

U podnožju Golije, na putu Medjurečje – Rimski most, na sopstvenoj parceli u selu Komadine (mesto Kamenjača), Draško Milosavljević, tridesetpetogodišnji stolar iz Ivanjice, počeo je gradnju turističkog etno kompleksa „Golijski konaci“. Asfaltirao je  prilaz, uveo struju i vodu, a pre dve godine počeo je izgradnju smeštajnih kapaciteta.

Kompleks će sačinjavati dve komforno opremljene šestokrevetne brvnare sa po dve spavaće sobe, dnevnom sobom, kuhinjom, kupatilom i terasom i tri četvorokrevetna bungalova. Svečano otvaranje konaka očekuje se na jesen.

U jednoj od brvnara predvidjen je i restoran, a na jelovniku će biti stara srpska jela pripremljena i posluživana u zemljanim posudama. Iza već izgradjene prelepe kapije “Golijskih konaka”, gostima će na raspolaganju biti i bazen od 50 kvadratnih metara, igraonica i park za decu, sportski tereni…

Etno kompleks se nalazi na 650 metara nadmorske visine, od Ivanjice je udaljen samo 13 kilometara i nalazi se na regionalnom putu koji vodi do Parka prirode i Rezervata biosfere Golija. Na sve četiri strane pruža se prelep pogled na raskošnu prirodu.

Ideju o gradnji ovog velikog kompleksa na 75 ari placa koji je na poklon dobio od majke, objašnjava sam Draško: „Počeo sam sasvim slučajno, praveći vikendicu za sebe i porodicu, za predah od dvanaestočasovnog rada u preduzeću „God“, gde proizvodim kvalitetnu stolariju, a onda rešio da sve to pretvorim u etno kompleks. Svaki detalj u brvnarama koje su već gotove, nameštaj i druge predmete od drveta, radio sam sam“, kaže Milosavljević.

Njegovih ruku delo je i fontana od kamena dopremljenog sa Zlatibora i iz Studenice, na kome se nalazi prelepa minijaturna vodenica sa „vitlom“, pokrivena maćanskim pločama.

Uporni Draško Milosavljević do sada je u izgradnju kompleksa uložio oko 50 hiljada evra, a do potpunog završetka trebaće mu još toliko. U ovom skupom poduhvatu i vremenu krize, jedina olakšavajuća okolnost mu je što većinu stvari gradi sam.
„Nisam uzeo ni jedan kredit, i siguran sam da ću sve završiti u predvidjenom roku“, kaže vlasnik.

Pored visokog komfora u samom etno pansionu, Draško će gostima konaka nuditi i druge zanimljive sadržaje: vožnju biciklom, pecanje na Moravici, šetnje, izlete, zimi vožnju motornim sankama…

Po onome što smo videli, nema sumnje da će „Golijski konaci“ kada budu otvoreni, mamiti goste iz svih krajeva zemlje. Već sada postoji veliko interesovanje turista iz Beograda i Novog Sada.

Rate this:

Oni su među nama, alieni su naša realnost! – Ovu rečenicu svojevremeno je izrekao američki pukovnik James Bo Grotz za vreme svog susreta sapredsednikom SAD Ronaldom Reganom u tajnoj bazi Fort Carson u Koloradu!
Ova fantastična tvrdnja još koliko juče mogla se pročitati samo u naučnofantastičnoj literaturi. Danas je ona, međutim, tvrdnja iza koje punim imenom i prezimenom stoji sve više uglednih američkih kosmičkih stručnjaka, astronauta i istraživača fenomena NLO. Među njima je najglasniji dr. Ričard J. Bovlan, ugledni američki psiholog, autor dve zanimljive knjige – ‘Pozitivna iskustva sa misterioznim posetiteljima’ i ‘Vanzemaljski kontakti i ljudsko ponašanje’. Njegovu izjavu da će ‘vlade SAD i Rusije uskoro prekinuti ćutanje koje traje već više od 50 godina i reći nam istinu o postojanju Vanzemaljaca i NLO-a na našoj planeti’, prenela je celokupna svetska štampa.

ISTINA KOJA ŠOKIRA

Pripremajući se za to šokantno sučeljavanje sa istinom, smatra dr. Bovlan, američki su zvaničnici 18. marta 1995. godine već testirali i javnost. Tog dana je Disney Corporation prikazala je dokumentarac o pojavama NLO-a. Bez ikakvenajave, namerno, htele su se videti reakcije gledaoca u državama Konektikat, Tenesi, Alabama, Florida i Kalifornia, jer je TV-stanica koja je bila odabrana za prikazivanje autentičnog dokumentarnog filma imala vidljivost samo u tim državama. Zapanjujući film, nikada do tada prikazan, komentirao je Majkl Ejzner, izvršni producent Disney Corporation, a mnoge njegove tvrdnje izrečene te večeri više su nego šokantne:

■ Čovjecanstvo se nalazi u središtu najvećeg događaja u svojoj istoriji, kontakt sa inteligentnim bićima sa drugih planeta je uspostavljen!
■ Inteligentna bića nas pozivaju da pristupimo galaktičkom savezu. Taj je poziv istovremeno i veličanstven i zastrašujuć!
■ Vanzemaijski brodovi na našu planetu dolaze u talasima i možemo reći da smo preplavljeni gostima iz svemira!
■ Nama još uvek nezamisliva tehnologija omogućuje Vanzemaljcima da putuju svemirom i neverovatnom brzinom uđu u našu atmosferu!
■ Više od jedne vanzemaljske letelice palo je na Zemlju i bilo otkriveno od strane američke vojske. Obavljena su tajna ispitivanja, daleko od očiju javnosti!
■ U mestu Roswell, New Mexico, jedan NLO doživeo je nesreću. U njemu su pronađena tri mrtva Vanzemaljca. Ostaci letelice i tela došljaka podvrgnuta su naučnom ispitivanju u projektu koji se vodio pod imenom Majestic Twelve – Mažestik 12. Grupu je osnovao američki predsednik Truman, a u javnosti je njeno postojanje decenijama demantovano!

■ Kada je američki predsednik Džomi Karter na početku preuzimanja dužnosti predsednika oformio Ured odmah je dao instrukcije da se osnuje Komisija za kontakte sa vanzemaljcima!
■ U novembru 1975. godine Zapovedništvo američkih vojnih vazdušnih snaga uspostavilo je kontakt sa Vanzemaljcima, koji su ih posetili u nekoliko NLO-a.
■ Postoje naznake da će američka vlada uskoro prekinuti ćutanje dugo više od pola veka i da će definitivno priznati da su Vanzemaljci – naša realnost!.

Pomoću ovog testa, Vlada je htela videti reakciju javnosti na mogući susret sa Vanzemaljcima. Te večeri, telefonska služba u navedenim državama doživela je kolaps, a služba hitne pomoći uvidela je koliko je njihova dosadašnja efikasnost relativna stvar.

POČETAK SVEGA

‘Tokom godina koje su usledile nakon II. svetskog rata, Vlada SAD-a bila je suočena sa serijom slučajeva koji će promeniti tok istorije i uticati na budućnost celog čovečanstva’- smatra Ričard J. Bojlan u tekstu kojeg prenosimo. Ti događaji bili su toliko neverovatni, da se tadašnji predsjednik Truman sa svojim vojnim vrhom osetio potpuno bespomoćnim, iako je upravo kao pobednik izašao iz Drugog svetskog rata. U to vreme, SAD su jedine posedovale atomsku bombu, imale su naprednu tehnologiju i najjaču ekonomiju, najviši standard i najjačuvojsku. Možemo samo zamisliti kako se vrh američke vlade i vojske osećao kada su saznali za leteći tanjir koji je pao u New Mexicu. Između januara 1947. i decembra 1952. godine pronađeno je 16 NLO-a, neki od njih razbijeni u sudaru sa tlom, a neki prizemljeni (otvaranjem vatre) od strane američkog ratnog vazduhoplovstva. Pronađeno je 65 tela, a jedan preživeli Vanzemaljac odvežen je u vojnu bazu. Trinaest letelica palo je u SAD-u, jedna u Norveškoj, dve u Meksiku.
U New Mexicu, kod mesta Aztec, 13. februara 1948. godine pronađen je NLO. Mesec dana kasnije, 25. marta, pala je još jedna letelica u blizini mesta White Sands Proving Ground. Bila je ovalnog oblika s prečnikom od 30 metara.
To što je pronađeno 17 mrtvih tela vanzemaljskih bića nije izazvalo toliki šok koliko činjenica da su u obe letelice pronađeni delovi ljudskih tela, i to vrlo velik broj – ljudskih glava! Svi delovi ljudskih tela bili su pohranjeni u neku vrstu hranjive tečnosti. To otkriće bilo je jedno od najvažnijih i najšokantnijih u našoj istoriji od praistorije do danas. U povodu tog otkrića u tajnosti je oformljena posebna komisija sačinjena od najuglednijih američkih naučnika. Projekt je nazvan SIGN.
Slučaj ‘Roswell’ javnosti je već dobro poznat. Ali, ‘zahvaljujući’ famoznoj CIA-e, jedna činjenica nikada nije objelodanjena – 1949. godine zarobljen je jedan ŽIVI Vanzemaljac, koji je nazvan imenom Ebe. To ime (skracenica od Extraterrestrial Biological Entity) predložio dr. Vanevar Buš. Na početku svog ‘robovanje’, prilikom ispitivanja, Ebe je pokazao sklonost ‘iznošenju činjenica po svom nahodenju’. Drugim rečima, voleo je lagati. Ipak, nakon dve godine, postupno se počeo otvarati. Njegove izjave kompilirane su u ‘Žutoj knjizi’, a njegove snimke su sastavni deo dokumentacije ‘Projekta Grudge’.
U jesen 1951. godine Ebe se razbolio, ali vrhunski američki doktori nisu uspeli odrediti poreklo bolesti. Jedino što su ustanovili bila je slicnost Ebeovog organizma sa biljnim. Botaničar Guillermo Mendoza napokon je odustao nakon mnogobrojnih pokušaja da pomogne sirotom Vanzemaljcu. Drugog maja 1952. Ebe je, nažalost, umro. Verziju tog slučaja, pomalo romantiziranu, mogli smo videti u Spilbergovom filmu E.T.!
U uzaludnom pokušaju da spasi Ebea, američka Vlada je odlučila emitirati u svemir poziv za pomoć. Odgovora nije bilo, ali projekt nazvan ‘Sigma’ nastavljen je sa punim entuzijazmom.

TAJNA SVETSKA VLADA

Nekako u isto vreme, predsednik Truman dogovorio je sa vladom SSSR-a saradnju u slučaju eventualne opasnosti od strane Vanzemaljaca. Napravljeni su i razrađeni planovi obrane u slučaju napada na našu planetu. Osnovana je nezavisna komisija stručnjaka, ‘Grupa Bilderberg’, koja je imala zadatak koordinirati američko-sovjetsku saradnju. Grupa se prvi puta sastala 1952.godine u Hotelu Bilderberg, a glavni štab je smešten u Ženevi u Švajcarskoj. S vremenom je ova grupa izrasla u TAJNU SVETSKU VLADU, koja danas kontroliše najvažnije svetske događaje i manipulira predsednicima i dužnosnicima svih država. Najveći uticaj ima američki bivši predsednik Džorž Buš, koji je dugogodišnji pripadnik samog vrha svetske masonske lože.
Početkom 1953. godine novi predsednik ušao je u Belu kuću. Bio je to general Dvajt Ajzenhauer. Postao je poznat po svom načinu donošenja odluka: kada se savetinici nisu mogli međusobno složiti, nakon što bi saslušao sve alternative, odluku je donosio on sam.
Tokom 1953. godine, pronačđeno je deset oštećenih NLO-a, sa 26 mrtvih i 4 živa Vanzemaljca. Četiri NLO-a pala su u Arizoni, dva u Teksasu, jedan u New Mexicu, jedan u Luizijani, jedan u Montani i jedan u Južnoj Africi. Stotine očevidaca videlo je padove tih letelica. Ajzenhauer je bio svestan da tajnu vezanu za leteće tanjire ne može javno otkriti, niti je otkriti samom Kongresu. Početkom 1953. obratio se svom prijatelju Nelsonu Rokfeleru i njih su dvojica osnovali su grupu ‘MJ-12’ – Mažestik 12. Međutim, vreme je pokazalo da je odluka da traži pomoć od Rokfelera bila najveća greška predsednika Ajzenhaure, kako za Ameriku, tako i za celi svet. Rokfeler je, naime, najodgovornija osoba za skrivanje istine od javnosti.
Godine 1953. astronomi su otkrili velike objekte u svemiru kako se približavaju Zemlji. Isprva, mislili su da su to asteroidi. Međutim, ubrzo su ustanovili da bi to mogla da bude eskadrila kosmičkih brodova. Projekat ‘Sigma’ to je i dokazao,budući da su uhvaćeni radio-signali sa tih vanzemaljskih letelica.
Kada su NLO-i došli u blizinu Zemlje, zauzeli su vrlo visoku geosinkroniziranu orbitu iznad samog ekvatora. Bilo je nekoliko ogromnih letelica čija namera nije bila poznata. Pomoću projekta ‘Sigma’ i novoosnovanog projekta ‘Plato’, koristeći se kompjutorskim ‘binarnim’ jezikom bilo je moguce dešifrovati radio-signale Vanzemaljaca i odrediti mesto njihovog spuštanja.
Pod stogo kontrolisanim okolnostima, daleko od očiju svetske javnosti, ostvaren je kontakt licem u lice sa bićima iz drugih svetova, tvrdi Ričard J. Bojlan! Mesto spuštanja bilo je u pustinji, a poznati film ‘Bliski susreti treće vrste’ romantizirana je verzija stvarnog događaja. Cilj projekta ‘Plato’ bio je samo jedan – uspostaviti diplomatske odnose sa Vanzemaljcima, a to je i postignuto. Da bi dokazali svoje dobre namere, došljaci su na Zemlji ostavili nekoliko svojih pripadnika, a nekoliko Zemljana otišlo je njihovom letelicom.

SUSRETI SA VANZEMALJCIMA

U međuvremenu, rasa humanoidnih vanzemaljaca spustila se u vojnu bazu na Floridi i uspostavila neposredni kontakt sa američkom vladom. Od Amerkanaca su zahtevali samo jedno – da smesta prekinu sa nuklearnim eksperimentima i unište svo nuklearno oružje. Na zahtev američke vlade za razmenom tehnologije Vanzemaljci su odgovorili negativno! Duhovno nismo još spremni niti za tehnologiju koju već imamo, a još razvijenija tehnologija u rukama naših naučnika i političara potpuno bi uništila planetu Zemlju. Do definitivnog dogovora nije došlo jer su predstavnici američke vlade smatrali da bi razoružavanje u ovom trenutkupredstavljalo veliku opasnost za celi svet. Nisu verovali Vanzemaljcima! Da li su doneli pogrešnu odluku?
Treći susret sa Vanzemaljcima odigrao se 1954. godine u poznatoj vojnoj bazi Edwards Air Force. Baza je bila zatvorena tri dana, niko nije mogao ući niti izaći. Istorijski događaj bio je unapred planiran. Svedoci su potvrdili da su videli tri NLO-a kako lete iznad vojne baze, i na njih je čak otvorena vatra. Srećom, bez pogodaka. Predsednik Ajzenhauer susreo se sa Vanzemaljcima 20. februara 1954., a jevnosti je saopšteno da je otišao zubaru u Palm Springs. Tom prilikom potpisan je formalni ugovor izmedu Vanzemaljaca i SAD. Štaviše, planeta Zemlja dobila je prvog vanzemaljskog ambasadora, koji je bio u bazi još od drugog interplanetarnog susreta. Njegov naziv i titula bili su ‘Njegovo Svemoćno Visočanstvo Crill (Kril)’. U uskim vojnim krugovima, posprdno je nazivan ‘taoc Kril’.
Ubrzo nakon ovog susreta, predsednik Ajzenhauer doživeo je srčani udar! Osim predsednika, susretu su još prisustvovali Franklin Allen (novinar), Edwin Nourse (fizičar), Gerald Light (sa Instituta za metafizička istraživanja) i katolički biskup Maclntyre iz Los Anđelesa. Njihova reakcija na ovaj susret trebala je biti pokazatelj moguće reakcije javnosti celog čovečanstva. Odlučeno je da javnost još uvek ne bi smela saznati za ove kontakte, a kasnija ispitivanja pokazala su da je takva odluka bila ispravna.
Ugovor koji je postignut sadržava i tačku koja obe strane obvezuje na ćutanje. Vanzemaljci su se obavezali na pružanje pomoći u obliku novih tehnologija koje ne mogu naneti nikakvu štetu ako dođe u krive ruke. Sa svoje strane, američka vlada je dozvolila Vanzemaljcima da u naučne svrhe vrše ispitivanja na ljudima, ali pod uslovom da se osoba vrati na mesto otkuda je odvežena, da joj se ne sme naneti nikakve ozlede i da joj se izbriše sećanje na dođadaj. Takode, Vanzemaljci su se obavezali da će obaveštavati Komisiju Majesty Twelve (MJ-12) o svakom svom kontaktu sa ljudima i svakom obavljenom eksperimentu. Isto tako, dogovorena je razmena diplomata na ambasadorskom nivou.
Vanzemaljci su ostali na Zemlji, a Zemljani su otišli na njihov maticni planet, i dogovoreno je vreme povratka. Taj događaj prikazan je u filmu ‘Bliski susreti treće vrste’. Zanimljivo, tehnički savetnik u filmskom projektu bio je niko drugi do pokojni dr. J. Allen Hynek, čovek koji je pedestih godina pobijao postojanje NLO-a da bi kasnije predvodio grupu istraživača i naučnika koji su javno priznavali da su leteći tanjiri nepobitna činjenica!
Autor ovog teksta Ričard J. Bojlan, za vreme svoje službe u američkoj mornarici, u okviru projekta ‘Grudge’ pročitao je tajni izveštaj o kontaktima sa alienima. Autori tog izveštaja bili su pukovnik Friend i dr. J. Allen Hynek, postavljeni na to mesto od strane ClA-e! Dr. Hynek je bio taj koji je nebrojeno puta opovrgavao prisutnost NLO-a i štampi davao objašnjenja poput ‘to je samo plin iz močvare koji isparava’ ili ‘to je bio roj insekata’, ‘jato divljih ptica’, ‘meteorološki baloni’, ‘optički fenomeni’… Dr. Hynek je zvanično bio član glasovitog projekta‘Plava knjiga’ – ‘Blue book’, a tajno je bio odgovoran za izgradnju nekoliko podzemnih baza za Vanzemaljce i za razmenu novih tehnologija.
Podzemne baze u kojima borave Vanzemaljci izgrađene su ispod indijanskog rezervata Four Corners, na granicama država Juta, Kolorado, New Mexico i Arizona, te u području pod nazivom Dreamland. Dreamland je sagrađen u pustinji Mojave, u mestu Yucca, gde se danas leteći tanjiri viđaju gotovo svakodnevno!
U novooformljenom projektu ‘Redlight’, grupa naučnika i vojnih eksperata dobila je zadatak da istraže način leta NLO-a. U tu svrhu sagrađena je super tajna podzemna baza u mestu Groom Lake u Nevadi, na poljima gde su se inače testirala nova oružja. Tako je nastala famozna AREA 51, čije su postojanje američka vlada i CIA dugo vremena osporavali. Za ulazak u nju danas je potrebna posebna, takozvana Q dozvola. Iznad površine tla, područje je nazvano Dreamland, a ispod površine The Dark Side of the Moon.
Prema informacijama i dokumentaciji koju poseduje autor ovog teksta Ričard J.Bojlan, danas najmanje 600 Vanzemaljaca ssrađuje sa američkim naučnicima i osobljem CIA-e. Zbog straha od implantacije, samo odabranim pojedincima dozvoljeno je kontaktirati sa Vanzemaljcima, a njihove su aktivnosti pod neprekidnom kontrolom.

ZAVERA ZVANA MJ – 12

Ultra tajnim memorandumom NSC5510, američki je predsednik Ajzenhauer osnovao komisiju Majesty Twelve (MJ-12), koja je imala za cilj da koordinira i kontroliše sve u vezi sa kontaktima sa Vanzemaljcima. U to vreme nastao je i memorandum NSC5412/1, kojim bi se američkom Kongresu objasnila namera tajnih sastanaka, ukoliko bi Kongres saznao za to. Grupe MJ-12 brojala je 19 članova, a njeno osnovno pravilo glasilo je da se nikakva akcija ne možepreduzeti bez saglasnosti najmanje 12 članova.
Pripadnici te grupe bili su redom birani iz američkog Veća za vanjske poslove, a kasnije iz tzv. Trilateralne komisije. Gordon Din, Džorž Buš i Zbignnjev Bržežinski bili su među njima. Većina pripadnika MJ-12 regrutovana je iz tajnih udruženja ‘Skull and Bones’ i ‘Scroll and Key’, koje egzistiraju u sklopu Univerziteta Harvard i Yale!
Trilateralna komisija, koja je svoje ime dobila je po znaku nazvanom ‘Trilateral insignia’, amblemu koji su svemirski brodovi imali prilikom istorijskih susreta, radila je u tajnosti sve do 1973. godine. Za vrijeme Ajzenhauera i Keedija, komisija je lažno nazvana Komitet 5412, odnosno Special Group. Za vreme predsednika Džonsona korišteno je ime Komitet 303, budući je u knjizi ‘Tajna vlada’ kompromitirano ime Komitet 5412. Za vreme Niksona, Forda i Kartera upotrebljeno je ime Komitet 40, a za vreme Regana, Komitet PI40. Svih tih godina menjano je samo ime, dok su ciljevi i aktivnosti ostale iste.
Godine 1995. postalo je jasno da su Vanzemaljci prevarili Ajzenhaura i prekršili ugovor. Osakaćeni ljudi i stoka pronalaženi su u velikom broju, širom SAD. Sumnjalo se da grupi MJ-12 Vanzemaljci nisu prikazali tačne liste i broj ispitivanih Zemljana. Takode je osumnjičena i Rusija za saradnju sa Vanzemaljcima, što se pokazalo tačnim. Došljaci su tvrdili da su ljudskom rasom manipulisali, a to čine još i danas pomoću tajnih društava, te uz pomoć magije i okultizma. Međutim, treba imati na umu da bi i takve tvrdnje mogle biti pokušaj manipulacije!
Nakon nekoliko vazdušnih sukoba između vazdušnih snaga SAD i NLO-a, koji su se odigrali pre nego što je stupljeno u kontakt sa Vanzemaljcima, postalo je očigledno da se naše oružje ne može meriti sa njihovim. Zbog toga je u novembru 1955. godine sačinjen Memorandum NSC-5412/2 koji je predviđao osnivanje komisije koja bi ‘ispitala razvoj i primenu nuklearnog oružja’. Pravi razlog je, međutim, bio razvoj oružja kojim bi se Zemljani mogli obraniti u slučaju da vanzemaljci postanu ozbiljna pretnja.
Henri Kisindžer, član te Komisije, napisao je tada rad ‘Nuklearno oružje i vanjska politika’, koji je objavilo Veće za inostrane odnose, a izdavač je bio Harper and Brothers iz Njujorka. Bilo je to 1957. godine.  Posle saznanja da se naše oružje ne može meriti sa oružjem Vanzemljaca, usledilo je još jedno šokantno otkriće: Vanzemaljci koriste ljudska bića kako bi dobili izlučevine žlezda, enzime, hormone i krvnu plazmu. Uz to vrše i genetske eksperimente! Budući da tehnička razina naoružavanja nije garantovala efikasnu odbranu protiv visokorazvijenih Vanzemaljaca, MJ-12 su odlučili održavati diplomatske odnose sve dok Zemljani ne razviju adekvatna oružja.

PROROČANSTVA IZ FATIME

Događaji u Fatimi, početkom ovog veka, bili su takođe pažljivo proučavani od strane američke vlade. Amerika je u Vatikan ubacila svoje krtice i uskoro je napravljena tajna studija koja je uključivala i proročanstva iz Fatime.
Ako je verovati američkim tajnim izvorima, proročanstva iz Fatime nagoveštavaju mogućnosti samouništenja ljudskog roda. Događaji koje opisujeKnjiga otkrivenja, zaista će se dogoditi. Proročanstvo kaže da će se roditi dete koje će u svojim zrelim godinama, doneti zaraćenim narodima mir, a svet ujediniti lažnom religijom. Pošto zavede celokupno čovečanstvo, biće prepoznat kao Antihrist. Treći svetski rat buknut će na Bliskom istoku invazijom Izraela na Ujedinjene Arapske Narode (sadašnje arapske zemlje pre toga će se ujediniti), a kulminiraće nuklearnim holokaustom…
Godine 1957. – tvrdi Ričard J.Bojlan – održan je tajni simpozijum na kojem su učestvovali tada najveći naučni umovi. Zajednički zaključak bio je zastrašujući: 2000 godine, odnosno odmah po prelazu u treći milenijum moglo bi doći do samouništenja ljudske rase! Zbog toga je predsednik Ajzenhauer zatražio od tajnog društva JASON, sastavljenog od najvećih mozgova i najuticajnijih ljudi, da iznesu moguće alternative opstanka. Tako su nastale:
ALTERNATIVA 1 – Nuklearnim bojevim glavama stvoriti ogromne rupe u stratosferi gde bi toplina i radioaktivne čestice mogle izaći iz zemljine atmosfere. No, taj način stvorio bi dodatnu radijaciju. Velike ozonske rupe koje danas postoje mogle bi biti rezultat sprovođenja Alternative 1, no to je samo moguća pretpostavka.
ALTERNATIVA 2 – Izgraditi podzemne gradove i tunele, gde bi odabrani pripadnici svih kultura našli utočište u nastupajućoj opštoj katastrofi. Ostatak čovečanstva bio bi prepušten samom sebi na površini zagađene planete. Danas znamo da su podzemni gradovi sa svim pripadajućim sadržajima već spremni za prihvat većeg broja ljudi.
ALTERNATIVA 3 – Iskoristiti vanzemaljsku tehnologiju, kombinirati je sa već postojećom i odobriti određen broj ljudi koji bi osnovali kolonije u svemiru. Mesec, kodnim imenom ADAM, već je odavno odabran. Slede, Mars koji nosi kodno ime EVA. Autor ovog teksta R.J.Bojlan poseduje fotografije baza na Mesecu i vrlo lako se može dokazati da su kolonije na Mesecu realnost – fotografije je snimila NASA i ‘procurile’ su tek nedavno kada su digitalizirane i pohranjene u kompjutor.
Osim ove tri alternative, napravljen je i jedan čudovišan plan. Uz kontrolu rađanja potrebno je uvesti sterilizaciju i uvesti smrtonosne mikrobe kako bi se smanjio broj ljudi na celom planetu. AIDS je samo jedan od rezultata tog plana, a slede ebola, sars, ptičija i svinjska gripa, a ostalo tek treba da dođe… Gospodari sveta su odlučili redukovati broj crnaca, hispanjolaca, a danas i pripadnika žute rase. U zajedničkom dogovoru, istovremeno kad i američka, i ruska vlada je počela ostvarivati Alternativu 1 i Alternativu 2. Zajedno rade i danas. Sve ove godine, antagonizam izmedu Rusije i Amerike bio je maska kako bi se prevarile mase i opravdali projekti, tobože potrebni radi obrane zemlje. Vlade SAD i Rusije su najbolji saveznici!
Dok je bio u Beloj kući, predsednik Kenedi je postavio ultimatum grupi MJ-12 da smisli način kako da se američka i svetska javnost upozna sa postojanjem Vanzemaljaca. Bio je spreman to otkriti u 1964. godini. Također je bio na najboljem putu da otkrije sadržaje tajnih planova koji se vode pod imenima Alternativa 1, 2 i 3. Budući da je postao opasan za ljude iz ‘Tajne vlade’, odlučeno je da mora biti ubijen. To je bio stvarni razlog atentata na JFK!

TAJNI PLANOVI

Poslednjih godina u sprovođenju je tajni plan (posebno u SAD), kojim bi se trebala pripremiti javnost za konačnu istinu o postojanju kontakata sa Vanzemaljcima. Zbog toga se u SAD javnost svakodnevno bombardira raznim filmovima, radijskim programima, reklamama i ostalim sadržajima koji vanzemaljce predstavljaju čas kao loša, čas kao dobra bića.
U poslednjih nekoliko godina jako puno je povećan i broj videnja NLO-a ucelom svetu i stoga je za očekivati da će istina o Vanzemaljcima biti obelodanjena vrlo brzo!
Ali vratimo se čudovišnim zamislima članova komisije M-12 o kontroli stanovništva na Zemlji…
Decenijama ‘Tajna vlada’ organizuje nabavku raznih narkotika i distribuira ih uglavnom siromašnima kao i manjinama (Meksikanci, Kubanci i dr.) u Americi. Socijalnim programima nastoji se stvoriti što veći broj nezaposlenih i ovisnih ljudi. Podstiče se upotraba oružja do kojeg se lako dolazi, a sve u nameri da se stvori klima opšte nesigurnosti. Najnovije vesti potvrđuju kako su uvek u takvim zakulisanim igrama umešani političari na najvišim položajima. Opravdano se sumnja da je kralj jeftine droge ‘cracka’ Džorž Buš Senior! Direktor CIA-e Džon Deutč naredio je istragu kako bi se razbila sumnja u to kako je CIA-e, a to znači americka vlada, omogućila nikaragvanskim kontrašima da prodaju drogu u Los Anđelesu i Sjedinjenim Državama kako bi došli do novca za borbu protiv Ievičarskih sandinista, a usput unštili i američku crnačku sirotinju. Budući da se takvim službenim istragama ne veruje, posebno kad je reč o istragama CIA-i, smatra se daj e optužba preozbiljna da bi bila poverena samo toj obaveštajnoj službi. Govori se i o tvrdnjama da su pilići koje najčešće kupuju crnci, zaraženi hemikalijom za sterilisanje.
Optužbe u vezu CIA-e s prodavacima droga objavljene su u ozbiljnim novinama iz San Josea. Napisao ih je i dokazima potkrepio beli novinar posle obimnog istraživanja. Prema njegovim tekstovima kontraši su 80-tih godina goleme količine ‘cracka’ plasirali najpre u siromašne, crnačke delove Los Anđelesa, a potom i celim SAD. CIA je, iako i nije direktno u tome sudelovala, morala to znati. Glasine se brzo šire, a osobito su naelektrisani afroamerikanci. Neki od njihovih najpoznatijih predstavnika izjavili su, javno, kako poseduju dokaze da je Džordž Buš Senior bio ‘kralj cracka’.
Vlada SAD vrlo uspešno podgrijava klimu sveopšte nesigurnosti. Projekat ‘ORTON’, koji je i danas aktuelan, ima zadatak da pomoću jeftinih droga i hipnoze izazove želju u mentalno obolelih osoba za ubijanjem. Brojni su primeri pucanja u školskim dvorištima i sličnim mestima. Tim postupcima stvara se građanski lobikoji zatim traži zabranu prodaje vatrenog oružja. Plan odlično funkcioniše, a srednja klasa u Americi traži od vlade da stane na kraj slobodnoj prodaji oružja.
Slučajevi masovnih ubistava događaju se širom Amerike, škola u Kanadi, shopping centara, ubistva u gradu Stoktonu u Kaliforniji i mnoga druga – ubice su redom bili na psihijatrijskom lečenju, a svima je davana droga, to jest sredstvo za umirenje ‘prozac’. Ta droga, uzimana u određenim količinama, uzrokuje kod čoveka ekstremno nasilje. Tako se proizvode masovne ubice, a takođe su vršena ispitivanja ugradnjom čipa u pacijentov mozak, takozvani ‘implant’. I još nešto, takvi napadi redovito završavaju pacijentovim samoubistvom i tragovi se brišu!
Kada se talas nasilja proširi do očekivane mere, a to će biti uskoro, počinje predviđena opšta medijska kampanja, koja je već u toku. Stvara se opšte uverenje kako u velikim američkim gradovima vlada anarhija, a to i nije daleko od istine. Svakodnevno, u novinama, a i na televiziji potencira se klima sveopšteg nezadovoljstva, nasilja i nesigurnosti.
Sve ovo je deo plana koji nosi tajni kodni naziv REX-84A! Američka vlada je, zajedno sa vojskom, već 1984. godine uvežbavala sprovođenje tog plana, i to vrlo uspešno. Tajna vlada preuzeće vlast u Americi, a samim tim i u svetu koji je vec podeljen i dezorijentisan, posebno zadnjih desetak godina. Tajna Vlada usko saraduje sa Vanzemaljcima, što je potvrdio i Philip Klass, agent CIA-e, u svojim dokumentima pisanim od 1970. do 1973. godine.

O ĆEMU ĆUTE ASTRONAUTI

Tokom istraživanja svemira i ‘spuštanja’ na Mesec, sve američke letelice pratili su vanzemaljski brodovi. Dvadesetog novembra 1990. godine TV Channel 2, jedna od televizijskih stanica u Los Anđelesu objavila je da ‘crveni bleštavi okrugli objekat’ prati Space Shuttle ‘Atlantis’ koji je bio na vojnom zadatku. To je bilo prvo javno priznanje da NLO uistinu postoje.
Bazu Luna na Mesecu fotografirao je Lunar Orbiter, dok su astronauti iz Apolla snimili film. Na tom se filmu mogu jasno videti velike kupole, sagradene kao piramide; monumentalne kružne strukture, veliki silosi, mašine za eksploataciju rude u obliku slova ‘T’ i razna vozila nepoznate namene. Takođe, jasno je vidljiv iogromni svemirski brod, a pored njega još jedan manji – sve su to službene fotografije NASA-e. Baza Luna zajednička je rusko-američka Mesečeva baza i ona dokazuje da Alternativa 3 nije naučna fantastika već realnost!
Astronauti iz programa Apollo, svi odreda, bili su šokirani svim tim saznanjima. Zbog toga su se njihovi životi iz temelja promenili. Naređeno im je da ćute, pod pretnjom najstrožih kazni i ucena. Jedan astronaut je progovorio britanskom producentu TV emisije ‘Alternative 3’, i jasno mu rekao što su sve videli. Taj isti astronaut napisao je i knjigu ‘Alternative 3’ pod pseudonimom Bob Grodin. (Stvarni Bob Grodin postoji i odigrao je značajnu ulogu u prikrivanju istinskih razloga ubistva predsednika Kenedija), ali je 1978. godine počinio samoubistvo. Nije izdržao pritiske i ucene. Pre toga morao je u knjigu uvrstiti brojne laži kako bi odjek tv-emisije ‘Alternative 3’ do kraja ublžio i minimizirao.Istinu je, ipak, nemoguće sakriti. Previše astronauta i pilota videlo je vanzemaljske letelice i mnogi su spremni da svedoče.
Poslednji Amerikanac koji je u svemir leteo sam bio je major Gordon Cooper. Dok se nalazio u orbiti oko Zemlje, iznad grada Pertha u Australiji, 15. maja 1963. oko 22 sata video je sjajni, zelenkast objekat kako mu se velikom brzinom približava. NLO je bio primećen i iz radarske baze Muchea nedaleko od Pertha. Kada se Cooper spustio na Zemlju, novinarima je bilo zabranjeno postavljati pitanja u vezi NLO-a. Vest je proširila australijska nacionalna TV i radio mreža koja je pratila čitav let.
Prilikom svog govora u Ujedinjenim Narodima, major Gordon Cooper nije iimao dlake na jeziku. Izjavio je: ‘Verujem da vanzemaljske letelice i njihove posade posećuju našu planetu!… Mnogi astronauti ne žele o tome govoriti.’
Nešto kasnije, u intervjuu koji je dao J. L. Fernandu, Cooper je bio još jasniji: ‘Godinama, držim tajnu u sebi. Mnogi piloti i astronauti, takođe. Sada želim reći istinu. Svaki dan radari širom SAD-a uhvate poneku letelicu nepoznatog porekla. Hiljade ljudi videlo je NLO-e. Postoje brojna svedocanstva i dokumentacija o tome, ali se sve skriva od javnosti! Zašto?! Da bi se izbegla panika, naravno. Nedavno sam, ovde na Floridi, bio svedokom neobičnog fenomena,. Video sam kako se iznenada pojavio plamen na jednom polju, a iz plamena je izronio NLO. Jasno sam video nekakva bića kako napuštaju letelicu i uzimaju uzorke tla. Kada su se vratili u letelicu, ona je nestala neverojatnom brzinom. Niko me ne može razuveriti da nisam video NLO i Vanzemaljce!…’
Prema rečima NASA-inog astronauta Nila Armstronga. Vanzemaljci imaju bazu na Mesecu i nedvosmisleno nam poručuju da se Meseca klonimo. Sigurno je da su obojica – Neal Armstrong i Edvin Buzz oldrin – odmah nakon ‘spuštanja’ na Mesec, 21. jula 1969., videli vrlo jasno kosmički brod Vanzemaljaca. Jedan od astronauta javio je da vidi svetlo u krateru, tokom TV prenosa.
Bivši NASA-in službenik Otto Binder uspeo je ‘premostiti’ NASA-ine telekomunikacijske veze i snimiti sledeci dijalog:
NASA: …Šta je tamo? Kontrola zove ‘Apollo 11’…
APOLLO 11: Ove ‘bebe“ su ogromne!… Enormne!… Bože, ovo ne biste verovali! Kažem vam da je tamo još jedna letelica, na rubu kratera. Oni su na Mesecu i gledaju nas!
U razgovoru sa Neil Armstrongom, koji je vođen na simpoziju NASA-e, jedan novinar je Armstrongu postavio pitanje:
– Šta se, zapravo, događalo na Mesecu za vreme misije ‘Apollo 11’?
Armstrong: – Bilo je neverovatno!… Znali smo da postoji mogućnost susreta sa Vanzemaljcima. U stvari, bili smo na to upozoreni – od strane Vanzemaljaca.
– Kako mislite, ‘bili smo upozoreni’ ?
Armstrong: – Ne mogu ulaziti u detalje… Mogu samo reći da su njihovi brodovi veći i brži od naših, znatno su tehnološki napredniji. One što smo videli bili su veliki… i preteći!
– Ali, NASA je nastavila sa svojim misijama i nakon događaja vezanih uz Apollo 11!?!…
Armstrong: Naravno, NASA je morala nastaviti, ali o događajima u vezi s misijom ‘Apollo 11’ se ćutalo. Nije se htela izazivati panika na Zemlji.
Armstrong je sa Meseca obavestio Kontrolu na Zemlji kako ih ‘posmatraju’ dva velika leteća objekta. Međutim, NASA je cenzurisala taj deo prenosa i javnost nije mogla ništa čuti o postojanju NLO-a. Buzz Oldrin snimio je kolor film na kome je zabeleženo i kretanje NLO-a, a nastavio je snimati i pošto je Armstrong izašao izvan svoje letelice. Armstrong je priznao da je priča istinita, ali nije želeo ići u detalje, osim što je naglasio kako je CIA odgovorna za zataškavanje celog slučaja.
Osim navedenih astronauta, izveštaje o bliskim susretima sa vanzemaljskim letelicama dali su i astronauti Donald Slavton (1951.), Robert White (1962.), Joseph A. Walker (1962.), te Eugen Cernan (1973.) i Maurice Chatelain (1979.).
Poznata je izjava NASA-inog astronauta Scotta Carpentera: ‘Nikada, prilikom boravka astronauta u svemiru, oni nisu bili sami. Svi do jednoga su bili praćeni NLO-ima!…’

SUKOB NA MESECU

Buduci da se saradnja sa Vanzemaljcima odvija već decenijama, došli smo u posed tehnologije koja nadmašuje sve naše snove. Momentalno, SAD poseduju atomsku antigravitacionu letelicu smeštenu u jednoj tajnoj bazi u Nevadi. Americki su astronauti tom letelicom ‘došli’ do Meseca, Marsa i Venere. Javnost je sistematski obmanjivana o pravoj prirodi ovih planeta, kao i o stepenu razvoja današnje tehnologije.
    Tek je poslednjih godina objavljeno da je pronađena voda na Mesecu, međutim, ta činejnica godinama je poznata uskom krugu ljudi, kao što im je vrlo dobro poznato i postojanje velikih baza, takočđe, na Mesecu!
Autor ovog teksta Ričard J. Bojlan poseduje službene NASA-ine fotografije, a neke od njih bile su objavljene i u knjigama ‘Otkrili smo na Mesecu baze Vanzemaljaca’ i ‘Još je neto na Mesecu’, autora Freda Stecklinga. Godine 1969. došlo je, navodno, do ozbiljnog incidenta izmedu Rusa i Amerikanaca u zajedničkoj bazi na Mesecu. Ubijeno je 66 ljudi, a neki američki naučnici bili su neko vreme taoci Rusa. Rusi su tada bili suspendovani iz zajedničkog programa, ali su napetosti prevaziđene i ponovo je uspostavljena saradnja, koja i danas traje.
No, neki misle da je scenario pobune u podzemnoj bazi ARCHULETA MESA čista dezinformacija, koja je imala za cilj da izazove zbunjenost. John Lear je autora ovog teksta uveravao kako su specijalne Delta Force jedinice došle u sukob sa Vanzemaljcima (Novi Svetski Poredak mora imati neprijatelja iz svemira). Međutim, istina je da je jedino neprijateljstvo izmedu Zemljana i Vanzemaljaca bilo izazivanje i pucanje na NLO od strane SAD. Zadatak je bio srušiti NLO i ispitati njihovu tehnologiju, ali se u tome nije uspelo.
Jedan je slučaj posebno zanimljiv. Godine 1978. jedan je trouglasti NLO nekoliko puta preleteo iznad vojne baze. Tada je otvorena vatra na leteći tanjir, koji je svaki put uspešno izbegao projektile američke vojske. Kao da su Amerikancima hteli pokazati koliko su nadmoćni i napraviti ih smešnima!

‘MUFON’

‘MUFON’ – Mutual UFO Network, je internacionalna organizacija sastavljena od ljudi koji se ozbiljno i studiozno bave fenomenom NLO-a. Udružili su svoje znanje i talente, a organizacija MUFON ima svoje podružnice na svim kontinentima. Sedište organizacije je u SAD, a svako ko smatra da je video NLO može javiti na sledecu adresu: MUTUAL UFO NETWORK, INC. 103 Oldtowne Road Seguin, Texas 78155- 5099 USA
   U ‘MUFON’-u je zastupljeno 45 naučnih disciplina, kao što su medicina, psihologija, psihijatrija, teologija, astronomija, komunikacija, političke nauke, fotoanalize i mnoge druge, a Upravni odbor sastavljen je od fizičara, matematičara i doktora raznih nauka. Međutim, sve važnije NLO organizacije kontrolisane su od strane ‘Tajne vlade’. Jedna takva organizacija, NICAP, bila je razorena iznutra, infiltriranjem agenata CIA-e.
Dobar primer je i MUFON. Stotine članova u celom svetu vode istrage, šalju fizičke dokaze u centralu gde dokazi odmah nestaju. Nedavni primer: u dvorištu škole u mestu Gulf Breeze na Floridi sakupljena je tečnost koja je iscurila iz NLO-a koji je preleteo to područje. Uzorci su poslani MUFON-u, gde su odmah nestali.
Direktor Walter Andrus, izjavio je kako su uzorci slučajno izgubljeni, što je obična laž! No, to nije prvi puta da MUFON uništava fizičke dokaze. Autor ovog teksta smatra kako je MUFON ‘crna rupa’ u svetskom ‘NLO dvorištu’. Kontrola informacija je velika i ništa ne može promaći. Članovima se govori u što da veruju, a u što ne i većina ih nije svesna kako je sve kontrolisano. Direktori uživaju financijsku podršku vlade u vidu visokih prihoda, penzijskih čekova i slično, a ruku koja ih hrani ne žele ugristi. Novac je osnovni način kontrole.
Najvažnije UFO publikacije su takođe kontrolisanee, kao što je slučaj sa ‘UFO magazinom’. Vicki Cooper, izdavacica ‘UFO magazina’ sama je pre nekoliko godina izjavila prijateljima i rođacima da je financijski pomaže CIA. Još 1988. kada je Vicki intervjuirala Leea Grahama u njegovoj kući u Huntrigton Beachu, on se seća kako je na odlasku rekao ‘Znaš, moj magazin mogla je financirati CIA’. Sin Vicki Cooper pohađa ‘West Point Militaru Academv’. Kada se jednom prilikom nije složila sa vladinm mišljenjem o jednom slučaju NLO-a, odmah su ocene njenog sina postale lošije.
Prema izjavi Don Eckera, Vicki Coper je radila za poznatu madam Mayflower. FBI je hteo uhvatiti madam Mayflower, a pronašli su Vicki kao krivca za falsificiranje poreznih knjiga. Uhapšena je, ali se na sudu pojavila kao krunski svedok. Umesto povratka u zatvor, rečeno joj je da pokrene ‘UFO Magazin’. Dobila je novac i počela objavljivati informacije koje su joj diktirane. UFO Magazin se čita u celom svetu, a čitatelji pojma nemaju o zakulisanim igrama.

AUTOPSIJA U SFRJ

Jedan NLO se srušio u novembru 1966. na farmi blizu jednog malog sela Otoček u bivšoj Jugoslaviji, i u njemu se nalazilo jedan mrtav vanzemaljac. Taj događaj je uskoro sakriven od javnosti, tako što je javljeno da se srušio tajni avion Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva .
Saopšteno je da je telo vanzemaljca, ustvari bilo telo pilota Jugoslovenskog  ratnog vazduhoplovstva. Rekli su da je deformisano plamenom i toplotom. Mračna noć je pomogla da se objavi ova teza za one koje veruju. Vanzemaljac je odmah transportovan u Beograd, vojnom hitnom pomoći i odmah primljen u vojnu bolnicu. Kroz nekoliko sati, neki od najvažnijih jugoslovenskih naučnika, počeli su sa pregledom leša.
Osim naučnika, prisustvovali su i doktori koji su vodili autopsiju : hirurg Andrej Zobol i dva patologa Nikola Jullić i Zoran Frederić. Dokazano je da su trojica doktora bili čvrsto povezani sa vladom.
Na sledećim slikama, možete videti neke od najvažnijih momenata autopsije.

ZAKLJUČAK

Američka vlada još nije spremna javnosti otkriti najčuvaniju tajnu – postojanje Vanzemaljaca na Zemlji. Sve dok to ONA ne odluči, i dalje će postojati agenti zaduženi za dezinformacije, zataškavanja, pretnje, ucene itd.
Ljudi ne znaju koliko su izmanipulisani i kako se njima vlada pomoću raznih tajnih društava, religija, magije, okultizma… Ajzenhauer je bio poslednji predsednik koji je bio u potpunosti upoznat sa strogo čuvanim tajnama. Predsjednici koji su došli posle njega dobivali su informacije od grupe MJ-12, i to informacije koje nisu bile potpune.
Svi predsednici progutali su servirane priče o alienima koji su dobili utočište na našoj planeti i koji nam za uzvrat daju nove tehnologije.

U međuvremenu, nevini ljudi stradaju kao žrtve Vanzemaljaca i naših naučnika. Na njima se vrše jezivi eksperimenti. Javnost se i dalje obmanjuje.
Od 27. do 29 maja 1996. godine u hotelu Sheraton u Washingtonu održan je Okrugli sto pod nazivom ‘Kada se kosmicke kulture sretnu’. Daleko od očiju javnosti o toj temi raspravljali su vrhunski naučnici, akademici, predstavnici američke i ruske vlade, vojni službenici i predstavnici glavnih religija. Unatoč neobično jakom osiguranju, delovi nekih izlaganja tajno su snimljeni i predstavljaju nepobitan dokaz da su ONI MEÐU NAMA!
Vreme za njihovo javno pojavljivanje je došlo!

Rate this:

07.04.2011. Poreska uprava krenula je ovog meseca u opsežnu akciju kontrole legalnosti softvera. Kazne za posedovanje nelegalnog softvera kreću se od 50.000 do 3 miliona dinara. Ako se stepen piraterije koji je trenutno 74 odsto, smanji za samo 10 procenata, to će budžetu doneti 30 milona evra. Procena je da će trebati od tri do pet godina da Srbija smanji procenat piraterije ispod 50, što je zahtev i Evropske unije.

Prema našim saznanjima, inspektori iz centra u Kragujevcu će narednih dana početi kontrolu preduzeća i na području naše opštine.

Posebna jedinica za kontrolu legalnosti softvera, koja broji 25 inspektora, prošla je obuku u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Biznis softver alijansom i najvećim svetskim proizvodjačima softvera, tako da kontrola i najvećih firmi, koje imaju i po hiljadu kompjutera, neće trajati duže od dva sata“.

Ukoliko se utvrdi da firma koristi nelegalan softver, dobiće rok u kome mora da uvede legalan softver. Ako u datom roku ne isprave prestup, biće podneta prijava nadležnom tužilaštvu.

Poreska uprava poziva i domaće proizvodjače softvera da legalizuju platforme na kojima prave svoje softvere. Srbija ima izuzetno veliki izvoz softvera, čak 70 miliona evra godišnje, što ga čini jednim od glavnih izvoznih proizvoda. Procenjuje se, medjutim, da je gotovo tri puta više nelegalno izvezenih softvera. Piraterija je u Srbiji najviše rasprostranjena u programima koji se bave projektovanjem.

Rate this:

Ovih dana su se na internetu pojavili sasvim novi snimci planete Zemlje koji su uradili Rusi uz pomoć nove tehnologije koja se nalazi na satelitu “Elektro L”.

Mesec nad Crvenim morem (Kliknite na sliku da je uvećate)

Fotografije Zemlje koje su snimili Rusi imaju potpuno drugačiji kolorit od onih koje je snimila američka NASA.

 

 

Stučnjaci smatraju da su ruske fotografije planete Zemlje zapravo mnogo tačnije i preciznije od dosada poznatih američkih, jer nisu ulepšane.

 

Nove fotografije napravljene su sa novog ruskog satelita za praćenje vremenskih prilika zvanog “Elektro L”.

 

On se trenutno nalazi u orbiti na nekih 36.000 kilometara iznad Zemlje.

 

Lansiran je 20 januara sa Baikonur Kosmodroma sa stanice Zenit raketa.

 

Snimak naše planete na kojoj se vide Afrika, Arabijsko poluostrvo i Indija (Uvećaj)

To je prva svemirska letilica iz perioda post sovjetskog vremena urađena pod nadzorom Ruske federalne svemirske agencije.

 

To je prvi veliki korak u svemirskoj tehnologiji koji je Rusija uradila u proteklih dvadeset godina.

 

“Elektro L” je težak 1620 kilograma, troši 700 W iz 1.7 kW solarnih panela. Ima svu potrebnu opremu za nadgledanje zemlje i praćenje vremenskih prilika. Na njemu se nalazi svemirski teleskop “Spektr R”.

 

Satelit šalje snimke na svakih 30 minuta zemaljskoj kontroli. Na snimcima koji su dostupni vidi se mesec i oblast Crvenog mora, kao i planeta Zemlja u delu gde se nalaze Afrika, Arabija i Indija.

 

 

Naučnici smatraju da snimci Zemlje iz drugačijih perspektiva daju različite informacije dragocene za dalja istraživanja.

 

Rate this:

Uvek može bolje, pogotovo kad su u pitanju vruće igrice pred spavanje. Pročitaj ovaj članak i saznajte kako da začiniš svoj ljubavni život – nove ideje su uvek dobrodošle!

1. Seks nije trka – ne žuri!

Daj sebi vremena da istražiš njeno telo poljupcma, jezikom i prstima dok ne počne da prede kao zadovoljna maca. Skoncentriši se na uši, vrat, butine, donji deo stomaka i klitoris… napravi nezaboravnu avanturu za oboje!

2. Ostavi i njoj vremena

Podesi svoj alarm da zvoni 20 minuta ranije od uobičajene satnice. Brzanje može samo da je “ohladi”, to ne želiš zar ne? Priredi joj nezaboravan jutarnji seks!

3. Budite glasni

Oboje ćete više uživati ako ispuštate zvuke tokom seksa – glasno disanje, nežno stenjanje, čak i vikanje je dozvoljeno, kao i pričanje – sve je bolje od apsolutne tišine!

4. Uživajte u istraživanju fantazija

Poverite jedno drugom svoje erotske fantazije i ispunite ih. Ako vam je neprijatno da govorite na ovu temu jednostavno ih ispišite na ceduljice i izvlačite ceduljice – sjajna erotska igrica ili pričajte na uvo jeddno drugom erotske pričice za laku noć.

5. Vežbajte zajedno

Ne samo u krevetu, nego i u teretani. Sportska aktivnost će povećati nivo dopamina kod nje – što je dovesti do toga da ima izraženiju želju za seksom, tako da posle iscrpljujućeg treninga možeš, čak i tako znojav da je sačekah pod tušem… …

6. Ne obraćaj pažnju na svaku dobru ribu koja prođe

Na ovaj način ćeš staviti do znanja svojoj dragoj da si pametniji od prosečnog tipa koj bulji u svaki par grudi koji prođe, a ona će se osećati poželjnom ako zna da su tvoje oči uprte samo u nju… I odužiće ti se kako samo možeš poželeti!

7. Koristi jezik glavom!

Povedi računa da ti poljupci ne budu dosadni, samo uvlačenje i izvlačenje jezika prosto nije seksi.Probaj sa različitom brzinom, pravcem i tehinkom – istraži njena usta i jezik, upotrebi maštu…

8. Budi pravi muškarac i komplimentiraj svojoj dragoj bar 5 puta na dan

Ona će se osećati posebnom, zanimljivom, cenjenom i, ono što je najvažnije, bliskom tebi. Kao posledica svega biće da je ona mnogo više inspirisana u seksu.

9. Pažljivo biraj losion posle brijanja

Miris može biti privlačan i seksi, ali i prilično odbojan. Ako tvoja izabranica ne voli miris tvog losiona posle brijanja, nađi notu koja će se i njoj svideti – dobar miris na muškarcu može da je izludi!

10. Pokaži joj da je ona tvoja

Zagrljaj u javnosti i diskretno držanje za ruku je neverovatan afrodizijak za žene. Ako ona ovo proceni kao intimu – oseća će se bliskom s tobom i biće ti neverovatno naklonjena. Iako to vrlo retko izgovore na glas žene vole muškarce koji ih štite.

11. Žena najčešće ne može da se opusti u krevetu jer…

… je nesigurna zbog svoje figure – čak i kada se tebi čini da je ona savršena. Ako zamračiš sobu, ona će se opustiti i mnogo više će uživati u seksu. Još savršenija bi bila samo prigušena svetlost sveća jer krije sve detalje na telu, a garantuje erotsko osvetljenje.

12. Iznenadi je

Umesto da strgneš svu odeću sa nje u žurbi probaj malo da je zadirkuješ tako što ćeš sve raditi mnogo sporije. Polako jednu po jednu stvar skidaj sa nje i reci joj šta želiš da radiš sa svakim centimetrom njene kože…

13. Nemoj se bojati da uradiš nešto drugačije

Eksperimentiši u krevetu sa novim pozama i tehnikama. Pored prostog oslobađanja ljubavi, začini malo dešavanja u spavaćoj sobi. Oboje ćete biti uzbuđeni kao na početku veze, a osećanje uzmi-me-sada-i-ovde će vas prosto poneti!

14. Improvizujte seksi igračke

Naravno, tvoja draga će biti presrećna ako joj pomgneš u kuhinji, ali sada pričamo o seksu. Iskoristitenešto od kućnih aparata kao seksi igračke – zabavite se recimo na veš mašini koja će vam obezbediti ekstra vibracije…

 

Rate this:

5 saveta za flert bez blama!

Svi smo u životu flertovali – doduše neki više, a neki manje. Flert je suptilna manifestacija naše borbe za osobu suprotnog pola, a ta borba nam je u genima. No kako mnogi od nas i uspevaju u tome, je sporno pitanje.

Neprijatnost ili zadovoljstvo?

Dok neki ljudi imaju ‘prirodan talenat‘ da privuku pažnju osobe koja im se dopada i koketiraju skroz efikasno, većini je ipak pomalo nelagodno da otvoreno izraze svoje interesovanje za osobu koja im se sviđa.

Upravo zato smo pripremili nekoliko saveta koji će vam pomoći u prevladavanju ove nelagodnosti i učiniti da suptilno prenesete nekome šta o njemu mislite, bez opasnosti da se pritom ‘izblamirate’!

Savet #1: Upotrebite ‘govor tela’

Ponekad ne morate na glas reći sve. Koristite govor tela kako biste poslali pozitivne signale o svom interesovanju za dotičnu osobu. Kako to učiniti? Započnite posebnim pogledima, koji traju po nekoliko sekundi više nego što bi trebalo. To je to!

Ako ste u mogućnosti da postignete te dodatne sekunde, vi ste dobri i na putu ste za sledeći korak –diskretni osmeh, a nakon toga i na ono glavno –razgovor. Zapamtite, sve to ne mora da se dogodi u jednom danu!

Savet #2: Razvijajte svoj smisao za humor

Zašto? Jer je je biti zabavan i duhovit sasvim siguran način da privučete nečiju pažnju. Ovaj savet može biti iznenađenje za mnoge koji dobar izgled stavljaju ispred dobrog smisla za humor.

Ali, biti zabavan i nije tako lako kao što zvuči. Morate se potruditi da pronađete svakodnevne stvari koje su zanimljive i smešne i razvijete pogled na svet kojim ćete na sve oko sebe gledati na drugačiji način. Morate početi da pronalazite zabavu u svemu.

Savet #3: Misterija je izazovna

Ako vam je stvarno stalo do nekoga, ne morate proganjati tu osobu… U stvari, držite se na distanci dok vas ne upoznaju formalno, a onda privucite njegovu/njenu pažnju radeći stvari koje pobuđuju njegovo/njeno interesovanje za vas.

Zadržite mali dašak ‘misterija’ oko svoje ličnosti i izazovite ga/je da vas ‘odgonetne’. Podstaknite tu osobu da malo ‘čita između redova‘. Spletke i misterija će svakako put do vašeg srca učiniti zanimljivijim.

Savet #4: Umetnost komplimentiranja

Zlatno pravilo je naravno udeliti i po neki kompliment, ali nikada previše. Komplimenti i pohvale mogu biti ‘mač sa dve oštrice’, jer mogu poboljšati flert, ali i učiniti ga suviše prizemnim. Budite zato suptilni i uzdržani, ali u isto vreme, ne propustite dobru priliku za kompliment. Zapamtite, bez obzira na pol i godine – svako voli da bude pohvaljen.

Savet #5: Osmeh je ključ

‘Nabacite’ svoj najlepši osmeh. Ovo je možda i najvažnija stvar koju treba da uradite. Ukoliko želite da osvojite nečije srce – važno je da se pokažete kao pozitivna i prijateljski nastrojena osoba. Takođe – osmeh najbolje govori i da uživate u druženju, razgovoru, izlasku… a to je osobi koja vam se dopada sigurno vrlo važno.